Iako je u verskom smislu bio strogi katolik, kum „Medijale“ Miro Glavurtić je bio predstavnik nasleđa Vizantije i zaslužio je da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, smatra Nikola Kusovac. Slikar, pesnik, izdavač, književnik, ezoterik Miro Glavurtić preminuo je u utorak u 91. godini. Rođen je u pravoslavno-katoličkoj porodici, od majke Srpkinje iz Paštrovića i oca Vicka žandarmerijskog oficira Kraljevine Jugoslavije, pobornika i zaštitnika monarhizma. Po nacionalnosti je Hrvat, a po delu, kako je nedavno posvedočio, pripada srpskom likovnom stvaralaštvu i srpskoj istoriji umetnosti.
Miro Glavurtić – kum „Medijale“
Uz Leonida Šejku bio je osnivač, glavni teoretičar i kum umetničke grupe „Medijala“, čiji je, po Glavurtiću, estetski stav bio zasnovan na distanci od nihilističke umetnosti i težnji ka tradiciji, ka integralnom čoveku i novoj renesansi kojom bi se objedinile suprotnosti.
„Kad je devedesetih došao građanski rat, Miro se opredelio za Zapad i napustio je svoju prirodnu sredinu u kojoj se najbolje osećao – Beograd i prešao je da živi u Hrvatskoj. U to vreme to čini još jedan jako dobar pisac hercegovačkog porekla Mirko Kovač.
Mirko se, izgleda nije predomislio, ali naš Miro jeste i vrlo brzo je shvatio da po svom biću i po onome što u sebi nosi kao duhovna ličnost ne pripada tom prostoru, nego ovoj drugoj, istočnoj varijanti iz koje je proistekao a gde se pokazao na najbolji način kad je u pitanju grupa ‘Medijala’“, kaže za „Orbitu kulture“ istoričar umetnosti Nikola Kusovac, dugogodišnji kustos Narodnog muzeja u Beogradu.
Prema njegovim rečima, u „Medijali“ su bili srpski tradicionalisti sredine 20. veka, Miro Glavurtić je bio njen kum, a otac Siniša Vuković. Glavna ličnost bio je Leonid Šejka, „moćni srpski intelektualac ruskog porekla koji je napisao da je slikarstvo oblik molitve“.
„Miro Glavurtić je pripadao tom krugu i nosio je u svom biću sve što je donela. On je inače bio sklon i okultnom i onirističkom i svemu što je zaumno, s one strane realnoga i eksperimentisao je sa tim. Voleo je tajna društva o čemu je razgovarao, ali u suštini je bio predstavnik onog istočnog tipa koji je i danas vrlo aktuelan“.
Zaslužni građanin Beograda
Iako je decenijama živeo na Zapadu, Glavurtić je po dolasku u Beograd shvatio da su mu ovde koreni i da je proizvod ove sredine i pogleda na svet koji se oslanja na to da bez dobre tradicije i dobrog razumevanja samog sebe i svoje prošlosti – nema budućnosti.
„Gotovo da nema poznatijeg intelektualca iz tih godina koji se nije priklonio pogledu na svet ‘Medijale’, osim onih koji su bili i koji su i danas na onoj drugoj strani – drugosrbijanskoj. Njima nije padalo na pamet da vide ovaj deo suštinskog pogleda na život“. U „Medijali“ je bila još jedna značajna umetnica ruskog porekla Olja Ivanjicka a kasnije im se pridružio još jedan važan srpski intelektualac koji, takođe izvanredno čita zapadne poruke – Dragoš Kalajić, podseća Kusovac.
„Žao mi je što je Miro umro daleko od Beograda i što neće biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana jer on to zaista jeste. Po svemu što je uradio, po svemu što je ostavio, pa čak i umetnosti njegovoj. Kao crtač i kao slikar ostavio je dosta traga, ali i kao književnik“.
Strogi katolik predstavnik vizantijskog nasleđa
Kusovac se prisetio da je sa svojim drugom iz škole Danilom Kišom čitao roman „Psine“ (objavljen 1982) njihovog tri godine starijeg prijatelja Glavurtića i da im je utisak bio da je Miro ispred njih. „Moram da priznam, da je i po radoznalosti i širini, po prostorima duhovsnosti koje je zahvatao, Miro prednjačio. Kasnije je malo lutao ali se vratio na svoje izvore. Pre deset – 15 godina pravili su mu izložbu u Beogradu i tu je shvatio gde mu je mesto, da je predstavnik ovog dela sveta, ili nasleđa Istočnog Rimskog Carstva, onog što neki zovu Vizantijom, a to je ono što dolazi sa pravoslavljem. Iako je bio izraziti, verski jedan strog katolik, shvatao je suštinu“, zaključio je Kusovac.
Vladimir Sudar
Izvor: Sputnjik
