Чарлс Симић (1938-2023) је био врхунски песник, који је иза себе оставио импресиван опус једног од највећих стваралаца савремене светске књижевности, оценио је данас писац и критичар Гојко Божовић.
– Одлазак Симића подсећа нас на важну истину да се песници рађају, песници не умиру. Ако за некога можемо рећи да је био рођени песник онда то можемо рећи за Симића – рекао је Божовић.
Према његовим речима, Симић је „успевао да од обичних ствари и свакодневице прави чуда песничког израза“.
– Био је и писац који је у есејима говорио о смислу и духу поезије у модерним временима, као и о класичним песницима, откривајући нам понорна искуства њихових стихова – напоменуо је Божовић.
Симић је био врхунски интелектуалац, вишедеценијски професор америчких универзитета на предмету историја поезије и један од најважнијих есејиста у светској књижевности модерног доба, оценио је власник издавачке куће Архипелаг.
– У својим стиховима непосредно је црпео из свакодневице, из обичног, датог живота, али и својих сећања. Многе његове песме су настале на основу искустава из раног детињства и дечаштва – навео је Божовић.
Рођен у Београду 1938. године, Симић се после Другог светског рата са породицом преселио у Сједињене Државе.
Божовић је истакао да је Симићево сећање на ратни и поратни Београд „остало живо и присутно у многим песмама и низу есеја као узбудљиве, упечатљиве слике једног минулог живота“.
– Симић је несумњиво најзаслужнији за присуство и рецепцију српске поезије у САД у протеклих неколико деценија, а за то му је пре извесног времена додељена награда српског ПЕН центра за најбољег преводиоца – нагласио је Божовић.
Присетивши се да је Симић последњи пут био у нашем главном граду 2017. године, када је Архипелаг организовао њему у част књижевно вече у Дому омладине, Божовић је оценио да је то био „уистину један од најпосећенијих књижевних догађаја у Београду последње три децније“.
– Више је личило на посећен концерт него на стандрадно књижевно вече. Нисмо тада слутили да је то опроштај Симића и Београда, коме се и у наредним годинама враћао како својим песмама, тако и чешће у својим есејима – рекао је Божовић.
Извор: Tanjug
