Устоличен епископ Методије: Моја обавеза је да продужим свето дјело својих претходника

Епископ будимљанско-никшићки Методије, након говора патријарха српског Порфирија, обратио се окупљеном вјерујућем народу испред Ђурђевих Ступова у Беранама.

Њега је окупљени народ поздравио ускликом „Достојан“.

Владика Методије устоличен је у трон епископа будимљанско-никшићких и са тог мјеста је поздравио окупљене код Манастира и позвао народ да се моли за њега како би још више још љубио више Господа и повјерени вјерујући народ.

Владика Методије, (Фото: Спутњик)

„Одласком наших великих црквених отаца, који су дошли да испрате брата свог спремили се да за њим пођу, ми смо љубљена и благословена чеда јер смо у животима наших стараца видјели и спознали живу љубав Божију на дјелу, њихову за нас и њихову међусобну„, рекао је владика Методије.

Он је рекао да ако има на уму и срцу овакве учитеље и да му на овом светом мјесту претходи митрополит Јоаникије „чије дјело као свјетлост свијетли у тами“ да је његова дужност и обавеза да продужи свето и свијетло дјело својих претходника.

„Једини програм који смијем данас да изнесем пред вас јесте да у мјери у којој будем кадар све што у мени чини личнога човјека буде покорено васкрслом Господу Исусу те да ме по милосту и љубави својој он води и управља приводећи ме себи и путоводећи органском јединству Цркве и спасењу читавога свијета„, рекао је владика Методије.

Према његовим ријечима, у српском народу се Божијом промишљу и љубављу родио васкрсли етос који је кроз Цркву очуван и који је изнио наш народ кроз вјекове ропства и страдања.

„Црква у себи носи будућност свијета и свакоме од нас пут према будућности придодајући снагу која уједињењује друштво и културу којима припада. Јер као што Христос који је вјечни посредник спасења није остао у црквеној прошлости тако је и Црква стални и трајни одраз Христове просутности кроз све вјекове у животу народа. И када говоримо о крстоваскрслој свијести која је наше претке позлатила, ми данас видимо и осјећамо њихову моралну и духовну супериорност и силу а сјећати се и бити није исто као као што пут ка доле и као што пут ка горе никад није исти. И не треба притом тражити само прошло у садашњем него и садашње у прошлом. Ријеч идентитет има морално и духовно значење као што га има и нација за коју веле да је душа духовни принцип. У том смислу, да би се савладала свака па и данашња духовна криза повратак изворној духовности наших предака, правим хришћанским и националним вриједностима, је провјерени пут на ком је православље једина стијена у бијесном мору отпадништва и нихилизма, камен темељац народног свејединства и извор спасења„, бесједи владика.

Он је рекао и да је слобода је увијек шанса да будемо добри и из трона епископа будимљанско-никшићких је упитио позив на јединство истакавши да смо сви призвани да врлинама непрестано узрастамо и да градимо мир и подижемо крст љубави у себи и око себе.