Среда, 18 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

О Његошу, Килибарди и идеолошком учитавању

Журнал
Published: 18. новембар, 2026.
Share
Фото: Вијести
SHARE

Пише: Милован Урван

Опет се у Црној Гори Његош банализује, своди на писца „истраге потурица“, „геноцида“ и наводне исламофобије. Поводом актуелизације једног телевизијског иступа Новака Килибарде на друштвеним мрежама, ваља подсјетити на неколико ствари које се у оваквим интерпретацијама упорно занемарују.

Не смије се заборавити да је управо Новак Килибарда значајно допринио изградњи агенде о Његошу као „геноцидном пјеснику“ и исламофобу, пласирајући поједностављене и карикатуралне интерпретације његових спјевова. Притом су из таквих интерпретација изостављана мјеста из Његошевог опуса која показују да је пјесник разликовао човјека од његове вјере, а вјерску припадност од политичког односа и припадности одређеној заједници.

https://zurnal.me/wp-content/uploads/2026/11/AQOY2KmyBCKSKiCN47sVHnGXVAVgFqLp-074LDOs0_bCSNjshdKodJIDoE3L7tSaCZ1sq3TJP4mXZ97GKbsJ7ZFrleDBDTz31jr-ldGftQ.mp4

Довољно је присјетити се писма које је Његош 1847. године упутио Осман-паши Скопљаку:

„Када са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ, али када говориш као туђин, како Азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мени је то противно и свакоме би благородно мислећему човјеку противно било. Ја знам ти ћеш рећи када ово моје писмо видиш: ‘Шта овај човјек којешта пише и снијева?’ Али се надам да ће наши потомци, кад било да било, дати достојну цијену отачаства љубнима мислима и писму владичину, на којега се данас виче са сваке стране како на бијелу врану.“

Овај цитат није безначајна епизода у Његошевој преписци. Он показује да је Његош био способан да у Осман-паши препозна брата и пријатеља, али и да направи разлику између личног односа и политичког сукоба. Другим ријечима, није сводио човјека на његову вјеру. Управо зато је важно читати цјелокупног Његоша, а не издвајати стихове који одговарају унапријед постављеној идеолошкој тези.

Управо су Килибарда и његови истомишљеници допринијели пракси да се Његош насилно извлачи из сопствене епохе и доводи пред суд савремених политичких и идеолошких категорија. То је једно од основних херменеутичких сагрешења. Писац прошлости разумијева се читалачким походом у прошлост – у контекст његове епохе, историје, духовности и културе. За то су потребни образовање, знање и елементарна историјска информисаност, а не идеолошко учитавање.
Посебно је важно питање такозване „истраге потурица“. Наиме, није Његош измислио тај мотив, нити се он може посматрати искључиво као производ његове политичке или вјерске воље. Он је постојао у народном предању, док је његова историјска основа и обим предмет историографских расправа. Не постоји поуздана документарна потврда да се одиграо јединствен догађај у облику у којем је књижевно представљен у Горском вијенцу.

Овдје су нарочито важна истраживања њемачког слависте Алојза Шмауса, посебно његова студија „Проблем ренегата у Горском вијенцу“ (1952), као и тумачења Мила Ломпара у књизи Његошево песништво.

Шмаус је показао да се проблем ренегатства у Његошевом спјеву мора посматрати у ширем европском историјском и књижевном контексту. Ренегатство, односно напуштање вјере и заједнице којој се претходно припадало, било је једно од великих питања европске историје, нарочито у вријеме вјерских и политичких сукоба XVI и XVII вијека. Ломпар је ту интерпретативну линију даље развио, показујући да је проблем ренегатства једно од дубинских идејних средишта Горског вијенца.

То, наравно, не значи да књижевно дјело треба ослободити критичког читања. Значи да га треба читати цјеловито, уважавајући његову умјетничку структуру, историјски контекст и сложеност идеја које носи. Не могу се изједначавати народно предање, историјски догађај и његова књижевна транспозиција. Исто тако, не могу се ставови књижевних ликова без остатка проглашавати личним ставовима писца.

Његош Осман-паши Скопљаку: „Када са мном говориш како мој брат Бошњак, ја сам твој брат, твој пријатељ“

Посебну тежину овој полемици даје и Килибардина сопствена политичка биографија. Почетком деведесетих био је активан политички актер и учествовао у националној политичкој мобилизацији, укључујући тадашње ратне политичке прилике. Касније је његово тумачење Његоша добило сасвим другачије нагласке.

Отуда је сасвим легитимно поставити питање односа његових ранијих политичких ставова и каснијег настојања да се Његошево дјело чита кроз призму одговорности за злочине над муслиманима и Бошњацима. Тај однос заслужује озбиљно документарно преиспитивање, а не накнадно поједностављивање.

Јер, ако већ говоримо о одговорности, онда је не треба селективно пребацивати на писце из XIX вијека, док се сопствена политичка прошлост оставља изван критичког преиспитивања.

Његош није света крава коју нико не смије критиковати, али није ни идеолошка играчка коју свако може да обликује према дневнополитичким потребама. Он је један од најсложенијих пјесничких и филозофских умова наше књижевности, а Горски вијенац дјело чије се значење не може исцрпити ни у једној политичкој пароли.

Његоша треба читати, тумачити и критиковати. Али га најприје треба разумјети, а за то су потребни знање, историјска перспектива и интелектуално поштење, а не идеолошка пресуда.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:Мило ЛомпарМилован Урванновак килибардаПетар II Петровић Његош
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: Његош, Диздар и историја која се никада није догодила
Next Article Допинг деце у спорту: злочин без казне

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Нобелова награда за економију: За шта су тачно награђени Аџемоглу, Џонсон и Робинсон

“Нема ничег природног у постојању тридесетоструких, четрдесетоструких или педесетоструких разлика у приходу по глави становника…

By Журнал

Сад нам треба тужилаштво више него Влада и Скупштина

Само резантан рад тужилаштва може уз снажан притисак јавности и тзв. међународни фактор (треба нам…

By Журнал

Кад Албанци бјеже од ислама…

Поплава вести о разгоревању новог пожара на Блиском истоку и потресних извештаја о пакленом страдању…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Елис Бекташ: Болест на смрт

By Журнал
Гледишта

Војин Грубач: Поводи, од којих пуцају поклопци идеолошке шахте 

By Журнал
Гледишта

Енглески интереси….

By Журнал
Гледишта

Небојша Поповић: Каква ће бити судбина Црне Горе у доба модерних сеоба

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?