О. Гојко Перовић одбранио на Филозофском факултету мастер рад “Узроци и посљедице секуларизације у д‌јелу Чарлса Тејлора”

14. децембра 2023.г. на Филозофском факултету у Никшићу одбрањен је мастер рад на тему “Узроци и посљедице секуларизације у д‌јелу Чарлса Тејлора”. Рад је одбранио кандидат Гојко Перовић, свештеник Митрополије Црногорско – приморске, а пред комисијом у саставу: др Душан Крцуновић (ментор), др Драго Перовић (члан комисије) и др Борис Брајовић (предсједник комисије).

Д‌јело Чарлса Тејлора савременог канадског философа, посљедњих деценија изазива велику пажњу свјетске научне јавности, на тему развоја секуларизационог процеса у свијету, али и опстанка и ревитализације религиозности истовремено са трајањем и довршетком таквих процеса.

Секуларизација је донијела промјене монолитне и хиљадугодишње европске средњовјековне духовности, а сљедствено томе и измјене свјетоназора, поје­диначних и колективних животних мотивација Европљана.

Од свеприсутности религије у различитим сферама постојања, до – рекло би се – њеног нестанка са хоризонта људског интересовања. У том контексту је настало и развило се модерно доба. Све до наших дана у којима већ живимо постмодерни, а неки запажају и постсекуларни тренутак историје. Међутим, оно што се показало невиђено и апсолутно ново, са аспекта дотадашњег миле­нијумског трајања једне црквено-друштвене испреплетаности, не знамо да ли иде у неповратном правцу, и још не знамо да ли су се сличне промјене дешавале у неким древним временима – што би, ако јесу, свједочило пери­одичност понављања овог феномена.

 Они који вјерују (а међу њима је и Чарлс Тејлор) да процес није иреверзибилан, и да не представља ишчезавање онога што се наизглед мијења ‒ а ријеч је о религији – сугеришу нам да је у питању преобликовање форми, и промјена интензитета њеног друштвеног утицаја и присутности, а не никако њен нестанак. У складу са тим, такву склоност реформама (промјенама облика) разумије се као природно својство религије.

У њеном привременом повлачењу уједно препознају њену ревитализацију, а у њеном наизглед слабљењу, предосјећају најаву њеног новог и снажнијег повратка. Реформаторски импулс је нешто што, по многима, подразумијева природа религиозног. Опет, то нијесу нека имагинарна увјерења и предосјећаји, него посљедице историјских анализа али и савремених социолошких и философских промишљања садашњих друштвених кретања. Управо један такав интелектуални подухват представља дјело философа Чарлса Тејлора, чију теорију секуларизма у свом раду приказује мастер философије свештеник Гојко Перовић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска