У децембарском репертоару Црногорског народног позоришта одиграна је представа Покојник у изведби овдашњег глумачког ансамбла, а у режији Егона Савина.
Бриљантну екипу глумаца предводи Марко Баћовић, иначе директор ове институције, а представа је рађена по оригиналном Нушићевом тексту, уз нека занимљива временска и просторна прилагођавања савременој Црној Гори. Ванвремени Нушић, пуно младих глумаца на сцени и препуно гледалиште ЦНП-а, које одушевљено аплаудира умјетничком поигравању са смијешним и мрачним странама људске природе.
Комедија која се прелива у опомињућу трагедију. Лаж, лицемјерје и брутална превара која истисукују из реалног живота једини лик на сцени коме је стало до истине и части. Све су то универзалне координате позоришних игроказа још од античких времена, али их је Нушић одомаћио пред овдашњим менталитетом, а Савин и Баћовић су их учинили актуелним у Подгорици, на крају 2022. године.
Непознати леш (Покојника) нађен је на обали Мораче; научни пројекат који вриједи милионе евра тиче се исушивања Скадарског језера; дијалози теку уз амбијенталне досјетке и акценте; а актери у моменту највеће среће и сагласја заиграју црногорско на бини. Међутим, то није све. Највећи додир са савременим црногорским моментом Нушићев предложак добио је у самом заплету радње. Онда када група превараната кује план како да правог власника новца, куће и пројекта, за кога се мислило да је мртав – а није, уклоне из свога града, своје земље и задрже за себе оно што су му отели?
У једном моменту крадљивцима постаје јасно да ће тешко доказати пред судом да је жив човјек – мртав, те да његова жена није његова, и да његова имовина припада њима а не њему. Тада, један од идејних вођа крађе каже да се са Покојником морају обрачунати са вишег тематског нивоа, са другачије позиције од оних тривијалних доказивања чије је шта. На нестрпљиво питање осталих, како мисли да то уради, и који је то виши ниво, наш лопов-мудрац одговара: Прогласићемо га за државног непријатеља! И додаје како ће јавност обавијестити да је он заврбован у иностраним политичким центрима да ради против своје земље, да је послат овамо како би уништио сопствену државу, и како је крајњи час да се његов малигни утицај спријечи. Све то, наравно, уз лажне свједоке који ће од свог нетачног свједочења имати материјалне користи.
Публика у ЦНП-у је препознала алузију на овдашњи родољубиви наратив оних који своја непочинства финансијске и материјалне природе, правдају патриотизмом. И због тога је била више него одушевљена, френетично поздрављајући сваку нову реплику која се тицала овог плана одбране државе од човјека који тражи право на сопствени живот и постојање. Крадљивци бране свој плијен ширењем лажи о нападу на државу. Умјетност је то боље и сликовитије приказала од било ког политичког памфелта, и зато је ЦНП, кроз ову представу, почео да личи на велике свјетске амфитеатре, у којима се одувијек, зналачки, приказивала истина.
Ето, како је кроз Нушићевог Покојника на даскама које живот значе, оживјела сама истина у нашем лијепом, главном граду.
Филип Драговић
