Piše: Duško Radović
Na kraju ove i na početku nove godine, mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi: neću više nikad, ili ću manje nego do sada, ili ću samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam.
Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekad borili. Nemojte nikad više tuđim greškama objašnjavati i pravdati svoje. Nemojte raditi ono čega bi se vaši roditelji stideli i čega će se vaša deca sutra stideti, nemojte sebe proglašavati jedinim i najboljim.
Najbolji više nisu živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema. Oslobađajte se slugu. Pomozite im da ne budu sluge čak i onda kada bi oni to hteli da budu.
Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima samo onda kada su vam potrebni. Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodušnima, pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi vas slušali i da bi vam verovali.
Nemojte stalno vikati i tražiti još. Ponekad recite dosta i neću više, hvala, ni ovo nisam zaslužio. Nemojte tražiti da vam se unapred plati ono što što ćete tek uraditi. Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono što ste već uzeli.
Budite skromni što vi tako hoćete, a ne samo zato što vam drugi ne daju.
