
Биланс инцидената у петак на северу Косова је више десетина повређених грађана, 5 повређених полицајаца и 4 оштећена полицијска возила. Осим тога ударац су доживели и неки важни односи.
Нешто пре поднева у петак у већински српским општинама на северу Косова огласиле су се сирене за ваздушну опасност. Супротно намени, звук ових сирена позив на северу позив је на окупљање, не на тражење заклона. Повод овог пута била је намера новоизабраних албанских градоначелника да уђу у општинске зграде у којима је смештена српска администрација и отпочну са радом.
Градоначелници Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића изабрани су на последнијим ванредним локалним изборима на којима је због бојкота Срба изашло свега 3,4% грађана. На наговор међународне заједнице, а ради избегавања ескалације, конститутивне скупштине и заклетве су поднели у четврак у албанским селима у овим општинама.
Нова „нормалност?
Али, већ у петак је успостављена контрола над општинским зградама – наком краћег отпора и сукоба са грађанима, при чему су коришћени сузавац, шок бомбе, али су се чуле и рафалне паљбе.
Са општинских зграда уклоњене су српске, а постављене косовске заставе, а након фотографисања за албанске медије, градоначеници су нове канцеларије напустили.
Биланс инцидената у петак је више десетина повређених грађана, 5 повређених полицајаца и 4 оштећена полицијска возила. Полиција је преноћила у општинским зградама, што су сцене какве ће вероватно постати нова „нормалност“ на путу нормализације односа Београда и Приштине.
Очекује се омасовљење протеста
„Ово стање овако како је успостављено, није одрживо. У наредним данима, очекујем већу реакцију грађана, али и СЛ. Претпостављам да ће доћи до масовнијег окупљања грађана уколико поново дође до доласка нових градоначелника. Масовнија окупљања и протести могу да доведу до нових дестабилизација“, каже за DW Марко Миленковић из Нове друштвене иницијативе.
Омасовљавање протеста очекује се и зато што је у раним јутарњим сатима у петак на хиљаде, према тврдњама неких локалних медија, чак 10.000 Срба са Косово отпутовало пут Београда на контрапротест који је сазвао предсеник Србије Александар Вучић.
Заправо, због митинга „Србија наде“, читаво руководство Српске листе, највеће партије косовских Срба и велики број радника српског јавног сектора на Косову, као и симпатизера СНС, у петак није било на Косову.

Опозиција водила преговоре са полицијом
У име грађана преговоре са полицијом, покушали су да воде представници опозиције – у Зубином Потоку Милија Бишевац, председник грађанске иницијативе За Зубин Поток, у Звечану, председник Српског опстанка, Александар Арсенијевић.
„У петак је било видљиво да ипак постоји један ниво плурализма у српској заједници на Косову. Било је јасно да се ради о деловању самоорганизованих грађана. Можда је баш зато отпор био условно речено блажи и срећом није било много повређених,“ каже за ДЊ Марко Миленковић из Лепосавића.
„Када год се српска заједница противи неким акцијама Приштине, могли смо да видимо поруке и званичника владе Косова и већине међународне заједнице да се ради о отпору који долази од Српске листе. Сада је јасно да то није све тако једноставно и да има и других актера“, поручује Миленковић. Додаје и то да ће због дешавања у петак популарниост Српске листе задобити јак ударац. Велики број грађана у петак је не друштвеним мрежама упоређивао фотографије првака Српске листе који у Београду држе транспарент подршке Александру Вучићу и опозиционе лидере косовских Срба који стоје између грађана и специјалаца са дугим цевима.
САД и Квинта оштро критикују Приштину
Ударац могу доживети и односи САД и Косова. То је најавио секретар САД Ентони Блинкен у својој осуди „насилног уласка у општинске зградама на северу Косова“.
Он је подцртао да се Косово на тај чин одлучило супротно саветима САД и ЕУ и истакао да ће то имати последице по билатералне односе Косова и САД.
Са заједничком осудом насилног уласка у зграде општина изашла је и Квинта која је затражила и повлачење полиције. КФОР, НАТО мисија на Косову која је у прошлости у сличним ситуацијама када је долазило до повлачења специјлаца преузимала њихове позиције, огласила се уз оцену да се је насилан улазак у зграде општина „екстремно опасан“.
Приштина тврди да полиција није била насилна
Са оценом да је полиција насилна, није се сложио косовски министар унутрашњих послова, Ђељаљ Свећља. Он је у реакцији на бројне осуде навео да „мисинтерпретација стварности може да доведе до губитка људских живота“ и оптужио оне који полицију Косова називају насилном, да охрабрују нападе на полицију.
Истовремено, Свећља је грађане позвао да „не наседају на провокације криминалних група које, зарад личних и групних криминалних интереса, желе хаос и суспензију владавине закона и демократије“.

Косовски Срби: Ово није демократија
Грађани, укључујући и лидере опозиције, који су у петак пружали отпор уласку новоизабраних градоначелника у општине које користи српска администрација, то тако не виде.
„Ово није демократија. Овде нико није наоружан, овде нико не прети силом, осим вас. Ви сте овде дошли наоружани, ми смо голоруки. Можемо да разговарамо, али сила није у оптицају”, рекао је лидер ГИ Зубин Поток током преговора са полицијом која је тражила да грађани општине Зубин Поток направе кордон.
„Сами резултати избора говоре о ставовима грађана о новим градоначелницима. Ти кандидати су освојили 0% српских гласова и из тога је јасно да заједница не само да не жели њих већ и да из револта због институционалног насиља, терора, злоупотребе службеног положаја и употребе силе, сада не жели ни да било које косовске институције буду присутне на северу Косова”, објашњава ефекте полицијских акција за ДЊ Миленковић.
Излаз је напредак у дијалогу
Он наводи да фраза увелико постаје отрцана, али да је излаз из новонастале кулминације кризе дијалог. „Али не само преговори, него и спровођење договореног. Док се у преговорима самим морају узети у разматрање и најзад озбиљно схватити захтеви српске заједнице. То пре свега морају да учине представници међународне заједнице. Што пре нам је потребан напредак“.
До најновије ескалације на северу Косова долази ни пуна три месеца од усменог прихватања имплементационог анекса европског плана за нормализацију односа Косова и Србије од стране Аљбина Куртија и Александра Вучића у Охриду. Корак који је ЕУ представила као важан напредак у дијалогу требало је да промени динамику дијалога – од средства за управљање кризама до средства за уређење будућих односа.
Горућим проблемима на терену, попут нерешеног питања регистарских ознака, изборима за које је још онда био најављен бојкот Срба, као и вишемесечним захтевом косовских Срба да се са севера повуку специјалне јединице Косовске полиције у Охриду није било говора.
Милица Андрић Ракић
Извор: DW
