Ново хидроархеолошко откриће на Црногорском приморју: Кровни покривач са морског дна

Медитеранско морско дно свједочи о многим страрим поморским транспортима грађевинског материјала чији је дио често био кровни покривач, односно тегуле и имбрекси

Концетрација имбрекса, (Фото: Вијести)

Такав локалитет са античким имбрексима је у Црној Гори недавно открио Данијел Ђорђевић, инструктор роњења и власник ронилачког клуба „Adriatic Blue“ из Херцег Новог, саопштено је данас из Лабораторије за археологију поморства Поморског факултета Универзитета Црне Горе из Котора (ЛАП). Са њима је Ђорђевић подијелио своје откриће, како би се урадила процјена његове културне и научне вриједности.

“Имбрекси и тегуле су преклапајући кровни цријепови који су се користили у античкој и средњевјековној архитектури као водоотпорни покривач крова. Углавном су прављени од печене глине. У Риму су се користили на скоро свакој врсти грађевине, од скромних помоћних објеката до величанствених храмова“, казао је археолог др Дарко Ковачевић из ЛАП-а.

Он је додао да су тегуле обликоване са издигнутом вертикалном ивицом на два краја, што би усмјеравало кишницу према дну цријепа.

„Имбрекси су употпуњавали водоотпорност тако што су се постављали преко спојева вертикалних ивица тегула, дијелећи кров на канале. Кишница је отицала са закривљених имбрекса низ канале и преко тегула се спуштала у олук“, појаснио је Ковачевић.

У координацији са Управом за заштиту културних добара, тим ЛАП-а, Универзитета Црне Горе, је са Данијелом Ђорђевићем, инструктором роњења и власником ронилачког клуба „Adriatic Blue“, посјетио локалитет. Локалитет се налази на стрмом каменом гребену на коме су расути комади кровног покривача типа имбрекс, док тегуле за сада нијесу пронађене. Имбрекси су груписани око већег камења и стијена. На пјесковитом дну такође су уочљиви појединачни комади.

“Читав локалитет је нетакнут. Настао је, вјероватно, намјерним избацивањем терете са брода током неког невремена или друге незгоде на мору, прије него потонућем брода. Старост и поријекло имбрекса на локалитету се не могу одредити без детаљних научних анализа. Ипак, овај тип материјала се често веже за Римско доба и тадашње грађевинске подухвате“, истакао је Ковачевић.

Додао је да су имбрекси и тегуле транспортовани бродовима, о чему свједочи римска олупина, откривена 2009. године од стране америчке организације RPM Nautical Foundation и истраживачког пловила “Hercules”, јужно од улаза у Боку Которску. Ова олупина античког пловила, чији је терет био само кровни покривач, односно тегуле и имбрекси, је прелиминарно датована у доба Римске републике, то јест први вијек прије нове ере.

“Проналазак овог локалитета свједочи о великом потенцијалу и оправдава развој подводних наука и технологија на Универзитету Црне Горе са циљем систематског истраживања подморја. Ђело инструктора роњења Данијела Ђорђевића илуструје модел сарадње ронилачког, научног и институционалног сектора који унапређује истраживање, заштиту и туристичку валоризацију подводне културне баштине Црне Горе“, рекао је Ковачевић.

Лабораторија за археологију поморства као дио Центра за истраживање, иновације и предузетништво, Поморског факултета Котор, настоји да освијетли и учини подводну културну баштину Црне Горе доступну јавности. Лабораторија је чланица UNESCO UNITWIN мреже за подводну археологију и у својој мисији примјењује најсавременије методе, користи најмодернију опрему и иновативне технологије развијене кроз ИПА пројекат WRECKS4ALL, који је кофинансиран од стране Европске уније.

Синиша Луковић

Извор: Вијести