Албанија ће, поново легализовати клађење и игре на срећу, након што се укидање овог сектора показало неуспешним. Албанија је, уз Ватикан и Косово, била једина земља у Европи која је у потпуности забранила игре на срећу

Како преноси Банкар.ме, парламент у Албанији је у октобру 2018. године увојио Закон о забрани коцкања а након тога је затворено 4,3 хиљаде кладионица. Та мера је, како је било саопштено јавности, донета са намером да се забрани спортско и друге врсте клађења, као и да се спречи зависност, намештање мечева и заштите финанасије домаћинстава.
Одлука се, осим кладионица односила и на онлајн клађење и коцкарнице. Игре на срећу биле су дозвољене само у хотелима с пет звездица и то изван урбаних подручја.
Овај примјер је следило и Косово, које је у марту 2019. године забранило игре на срећу.
Новинар албанског медија “Ора Њуз” Иса Мизирај казао је за црногорске „Вијести“ да план тадашње Владе Албаније очигледно није био добар као и да се онлајн клађење масовно проширило.
“До 2018. могли смо да знамо колико новца Албанци троше на клађење док након те године нико више није знао“, истакао је он.
Према писању Албанске истраживачке мреже (ИНА) кладионице у тој земљи су на годишњем нивоу порезима и дажбинама буџету доприносиле са 35 милиона евра, али је након увођења забране, „створен рај“ јер су нелегално наставиле рад, а више нису морале да плаћају порез.
Мизирај је нагласио да након увођења забране више ниједна институција није имала контролу над овим сектором јер су игре на срећу постале неформална економија јер је врло лако било направити налог и приступити клађењу формално на страним сајтовима.
“Државна полиција је у континуитету ухапсила хиљаде Албанаца због онлајн игара на срећу и заплијенила имовину у илегалним кладионицама, нагласио је он наводећи да то ипак није дало резултате“, рекао је он.
Међутим, када је Влада схватила како је казао, да је иницијатива пропала, крајем 2022. године најављено је да ће клађење опет бити легално и да се Албанија враћа играма на срећу.
У Албанији је према статистици, пре забране клађења, постојао један кладионичар на 670 становника.
Према тадашњем писању Ројтерса, спортско клађење у Албанији је посљедњих деценија постало огромно тржиште с годишњим обртом од 700 милиона евра.
Катарина Пантелић
Извор: Нова Економија