Укратко, ко из будуће парламентарне већине буде слиједио деструктивну политику ДПС-а, а знамо да та партија прошлости и даље има армију: медија, пропагандиста и колумниста зле нарави и екстремистичких „погледа на свијет“, тај ће лако остати без мјеста у парламентарној већини
Гостовање Бориса Пејовића, потпредсједника Скупштине и генералног секретара Покрета Европа сад у емисији „Слободна зона“ на Првој телевизији: интересантан је по многим параметрима, послије потреса који су се десили у вези избора директора Управе полиције.
Тај потрес ограниченог обима је, изгледа, био неопходан да би се добили обриси новог концепта проширене парламентарне већине.
Управо зато је најважнији дио тога интервјуа везан за нову пројекцију будуће власти.
Наиме, по потписаном договору у Владу би у наредном периоду, приликом прве реконструкције: ушла коалиција ЗБЦГ.
Тежња ПЕС-а да у Владу уђе Бошњачка странка је постала константа.
Мада, та странка је већ дио нове власти из простог разлога: што јој се радикално не дирају мјеста по дубини чега би, као опозициона странка, морала бити лишена!
Премијер Спајић је неузимање мјеста по дубини БС-у већ објелоданио као дио прелазног концепта.
Опет, Борис Пејовић је као неочекивану новост изнио став да Посебан посланички клуб, који чине Јевросима Пејовић, Радинка Ћинћур и Владимир Добричанин (УЦГ), такође: „долазе у оптицај за улазак у парламентарну већину“ што, свакако представља помиритељски гест који би могао наићи на позитивно одобравање јавности.
И на концу, спомињањем СД-а као могућег учесника нове парламентарне већине, Пејовић је заокружио концепцију пројекта.
Изван „брода“ нове власти очито остају ДПС И ГП УРА, што у принципу значи жестоко подривање позиција ДПС-а.
Али, и проблеме које ће имати ГП УРА зато што ће јој се, закономјерно одузети „мјеста по дубини“.
ПЕС очито има жељу да у власт, поред ЗБЦГ-а и политичких покровитеља Посебног клуба посланика као баланс уђе БС, а могуће СД.
Како ће у том случају парламентарни већину чинити велики број странака с могућношћу да нека од њих буде одстрањена, то се ПЕС-у отварају широке маневарске могућности.
Не само у домену спровођења економског програма, већ и у тежњи Спајића ка маргинализацији непотребних идентитетских сукоба: чији је иницијатор и генератор ДПС, који покушава политички преживјети на тим конфликтима: упорно покушавајући од Црне Горе направити „радиоактивно идеолошко сметлиште“.
Укратко, ко из будуће парламентарне већине буде слиједио деструктивну политику ДПС-а, а знамо да та партија прошлости и даље има армију: медија, пропагандиста и колумниста зле нарави и екстремистичких „погледа на свијет“, тај ће лако остати без мјеста у парламентарној већини.
Тачније, биће избачен из ње као неко ко није достојан да учествује у новом концепту власти.
На тај начин ће се ствари радикално прекомпоновати и као основни циљ на пиједестал поставити питање економије и побољшања животног стандарда грађана, што и јесте основни национални интерес.
Уосталом, то је програм који је ПЕС избацио на политичку позорницу Црне Горе, због чега се и десило радикално тумбање политичке сцене, које ће се очито наставити у наредном периоду.
Нема сумње да је ПЕС нестандардна политичка организација новог образца, коју одликује необично висок коалициони капацитет.
Осим новог пројектовања владајуће већине, то показује и најава Пејовића да би поједини министри из ПЕС-а могли остати без функције, уколико нису постигли тражене резултате.
То је отворени сигнал министрима из других партија да ће им министарска мјеста бити спорна, уколико не покажу успјехе у раду.
На другој страни, сумње нема да ће на та министарска мјеста конкурисати они који су назначени да би се могли придружити новој парламентарној већини приликом прве реконструкције Владе.
А послије те реконструкције, по истим принципима се у некој наредној етапи може очекивати нова реконструкција: док се не постигне убрзање рада Владе на вишем нивоу.
Војин Грубач
