Пише: Оливер Јанковић
Тај луди и лијепи српски врхунски спорт. Толико тога лијепог доноси: заједништво, интегритет, идентитет…. и толико патње и невјерице. Тако је било и синоћ. Ноле национале је дошао на корак од своје 100. АТП титуле, и (што је још важније) ухватио корак са оним Нолетом с почетка године који је у Мелбурну поштено испрашио „новог лидера свјетског тениса“ младог Алкараза. Дакле, Новак Ђоковић функционише беспрекорно, игра побједнички, и из најстаријег полуфиналног мастерс дуела у историји, против Григора Димитрова, изашао као најстарији финалиста неког мастерса.
У овом астрономском подухвату, и уласку у сазвјежђе највећих атлета у историји човјечанства, нашем Новаку Ђоковићу је друштво правио краљ фудбала Лионел Меси, који га је бодрио са трибина.
За то вријеме КК Црвена Звезда је имала тзв „меч одлуке“ у Евролиги против мадридског Реала. Био је то меч који је доносио закуцавање за сами врх табеле, и који је чак „ваљао“ и Партизану. Пораз Реала би „црно-белима“ задржао бодовну конекцију за разигравањем за завршницу овосезонског такмичења. Међутим, десило се супротно. Након што је Партизан прексиноћ изгубио од Бајерна, синоћњи Звездин пораз је оба београдска тима увео у проблем. Партизану су шансе битно смањене, када се ради о уласку у плеј-ин Евролиге, док се Звезда „клацка“ на ивици обезбијеђеног четвртфинала и додатног доигравања.
Могло се без ове неизвјесности, али изгледа да је она реалност за два српска кошаркашка великана. Тако пред београдске и српске навијаче стоје два пресудна, одлучујућа кола Евролиге, са још увјек постојећим шансама да оба клуба прођу даље….
Можда Новаков успјех са Флориде донесе неки шампионски вјетар под београдске кошеве .
