У једном од најпопуларнијих спортова савремене цивилизације, на крају 2023. године, наш сународник и пријатељ Новак Срђанов Ђоковић, дошао је до 400. седмице на врху АТП, и са њом ће (и још којом преко) завршити 8 календарску годину на том мјесту. И то су два невјероватна рекорда (која можда НИKО НИKАД неће достићи).
Ако и овај завршни мастерс године у Торину освоји у ритму претходна два (у Синсинатију и Паризу прије мјесец‒два) биће најбољи тенисер свијета и по броју тих ријетких титула. Садa их има 6, колико и Федерер. А овогодишњи Торино би му био седми. Да подсјетимо ради се о ријетко турниру гдје игра само 8 најбољих играча из једне сезоне, и то по систему свако са сваким, па је колекција таквих трофеја посебно достигнуће.
Уз све ово иде и она чувена пјесмица која гласи:
- Највише гренд слем титула (24)
- Највише мастерс титула (40)
- Позитиван скор против Федерера и Надала у међусобним дуелима
- Једини на свијету је освојио сваки гренд слем најмање три пута
- Једини на свијету је освојио сваки од 9 мастерса (и то сваки од њих најмање по два пута)
- Има и један Дејвис куп, а спрема се ове зиме за други
- Има и једну медаљу са Олимпијских игара (бронза из Пекинга 2008) а спрема се за Париз 2024.
А до тог (може бити и завршног колико и тријумфалног) Париза сљедећег љета, чека га још 20 седмица, још 5 мастерса, и још три грен слема у форми 36/37. годишњака који игра боље од свих осталих.
Драго ми је због његових родитеља који су не само у његовом животном рођењу, него и у његовом спортском напретку… да ли и допринијели највише. У име свих нас. И зато ову колумну насловљавам по старински, на начин казивања ко је ко у Црној Гори, и у ритму оне лијепе пјесме: Kоси тата, косим ја…
Оливер Јанковић
