Велики је улог у питању. Kако може владајућа клика да дозволи себи да испусти Београд?

Пише: Биљана Степановић
Није то само политичко питање. Не. Чак и више од тога, пред напредњачком гарнитуром би се отворила финансијска и кривично-правна провалија у коју би могли упасти многи нови тајкуни, настали злоупотребом свих расположивих државних ресурса.
Kако? Па тако што ће непријатељ, у систему који су напредњаци створили то је опозиција, сада постати власт у граду Београду, ушетати у градске службе и сасвим сигурно кренути да чешља папире. Највероватније је, на пример, да ће да се крене од испитивања легализације објеката, прво великих зграда у центру града, па онда у концентричним круговима према периферији.
Нова власт би могла да прочешља које су то зграде (прво оне од по хиљаду и више квадрата) легализоване после 2015. године, кад је донет нови Закон о озакоњењу објеката и кад је тадашња министарска грађевине Зорана Михајловић обећала да ће све што се дотле налази на сателитском снимку бити легализовано, а свако ко после тог рока покуша да гради без грађевинске дозволе, биће кривично гоњен. Па ће тако, тобоже, да се заустави дивља градња и уведе ред.
Логично је да се баш то није догодило. Kако је у свом опсежном истраживању открио БИРН, управо је легализовано више од 300 зграда изграђених противзаконито после тог рока. Тржишна вредност тих зграда сада износи око милијарду евра. Наравно да БИРН није могао открити све такве зграде, па се права вредност ових послова не може ни претпоставити.
Kад би, дакле, нова власт која није напредњачка ушла у градске службе, могла би да пронађе ко су људи који су чинећи кривична дела после 2015. градили без грађевинских дозвола, ко су људи у градским службама који су им омогућили и
спровели легализацију и колико је градски буџет оштећен јер нису плаћали накнаде Дирекцији за градско земљиште. Могло би се испоставити, без промашаја и без изузетка, да су у питању листом нови напредњачки тајкуни којима је дозвољено да не плате држави кроз легалне грађевинске дозволе, већ да накнадно кроз легализацију плате знатно мање и остваре екстрапрофит.
Ту се налазе и они који су можда и почели да граде легално, са грађевинским дозволама, а онда су доградили спрат-два-три и изашли из габарита грађевинске дозволе, па на томе екстра зарадили. Е ту би могле почети да пљуште поништавања незаконитих легализација, што повлачи решења о рушењу, као и кривичне пријаве. За нелегалну изградњу без грађевинске дозволе Kривични закон предвиђа казну затвора од три месеца до чак осам година.
Нова би власт само овом акцијом убола у осиње гнездо и један од главних послова напредњачких тајкуна. Прво, могло би се поставити питање из којих финансијских извора су ове зграде уопште грађене, а потом и колико је држава на овом избегавању закона оштећена и да ли се градило плански, или где се коме допало.
Сазнало би се и који су то људи. Ту сигурно нема „падобранаца“ већ искључиво привилегованих напредњачких бизнисмена разних профила, можда и са обе стране закона. Наравно да је тешко очекивати да они буду процесуирани докле год напредњаци држе власт у републици, па тиме и институције под контролом, али довољно је да се „мапирају“, објаве и остану да чекају општу смену власти.
Ту би, врло могуће, настао општи хаос: незахвалне су претпоставке како би реаговали они који су навикли да више од деценије вршљају по главном граду како им одговара. Чак и ако нова власт не би одмах кренула у ову истраживачку
акцију, сигурно би зауставила нове сличне грађевинске подухвате, а тиме и извор милионских зарада.
То ова власт никако није спремна да дозволи.
Само на овом примеру може јасно да се разуме зашто се режим Александра Вучића бори дословно свим средствима да не изгуби власт чак ни у Љигу, а тек никако у Београду. Главни град им је и главни профитни центар, уз Kопаоник, Златибор и још неколико места по Србији, мека за грађевинску оперативу на напредњачки начин.
Тај ударац нису спремни да поднесу, јер падају на милост и немилост новој власти не само за већ обављене малверзације, него и за све будуће. Иако за велике објекте грађевинске дозволе даје република а не град, ипак треба обезбедити комуналне дозволе и комуналну инфраструктуру коју градска власт може у најмању руку да одуговлачи, тихо опструира и још поставља услове и незгодна питања.
А ова власт је изразито алергична на питања. Посебно на она о новцу или прецизније – колико је државног новца преусмерено у њихове приватне џепове.
Зато је сасвим јасно да су спремни да преселе, преместе и врте укруг дословно целу Србију фингирајући изборе који то нису, а који треба да им осигурају да они увек победе. Није то само питање власти. Претежно је питање пара. Али огромних пара.
Извор: novaekonomija.rs