© AP Photo / Michel Euler
Ако и овај завршни мастерс године у Торину освоји у ритму претходна два (у Синсинатију и Паризу прије мјесец‒два) биће најбољи тенисер свијета и по броју тих ријетких титула. Садa их има 6, колико и Федерер. А овогодишњи Торино би му био седми. Да подсјетимо ради се о ријетко турниру гдје игра само 8 најбољих играча из једне сезоне, и то по систему свако са сваким, па је колекција таквих трофеја посебно достигнуће.
Уз све ово иде и она чувена пјесмица која гласи:
А до тог (може бити и завршног колико и тријумфалног) Париза сљедећег љета, чека га још 20 седмица, још 5 мастерса, и још три грен слема у форми 36/37. годишњака који игра боље од свих осталих.
Драго ми је због његових родитеља који су не само у његовом животном рођењу, него и у његовом спортском напретку… да ли и допринијели највише. У име свих нас. И зато ову колумну насловљавам по старински, на начин казивања ко је ко у Црној Гори, и у ритму оне лијепе пјесме: Kоси тата, косим ја…
Оливер Јанковић