Ugledni američki magazin „Njujorker“ objavio je tekst pod naslovom „Kako je Nikola Jokić postao najbolji košarkaš na svetu“, u kome opisuju igračke karakteristike i karijeru srpskog košarkaša u NBA ligi.
Tekst počinje opisivanjem Jokićeve nonšalantne reakcije na pobedu u NBA finalu, kada se prilikom davanja izjave u momentu kom teži svaki igrač ponašao kao da je to svakodnevica. Autorka Luiza Tomas citirala je Jokićevu konstataciju kako se „ekipa uzdala u odbranu, jer su se ispromašivali više nego inače, te da je košarka zbog toga zabavna i nepredvidiva“.
„To je bila istina, sport je nepredvidiv, ali i destilacija njegovog osobenog genija. Jokić, jedan od najsmelijih i najoriginalnijih igrača koje je košarka ikada videla, čini da se igra istovremeno čini logičnom i pragmatičnom, kao način života. Na terenu postaje jedinstven organizam sa svojim saigračima“, piše u njenom daljem komentaru na „Džokerove“ reči.
„Jokić je majstor ove nove geometrije. ‘On vidi akcije pre nego što se dogode’, rekao je Lebron Džejms, nakon što su Nagetsi pobedili Lejkerse u finalu Zapadne konferencije. Više puta, u važnom trenutku, Jokić je prepoznao pozvanu kretnju koju drugi tim sprema da izvede, na osnovu rasporeda igrača, a zatim je brzo uputio saigrače kako da je razbiju. I on je beskrajno prilagodljiv“, piše u nastavku.
„Divno ga je gledati. Takođe ga teško plasirati na tržište. Otkako se Majkl Džordan po drugi put penzionisao, kasnih devedesetih, nekolicina zvezda je proglašena za najboljeg košarkaša sveta. Od svih njih je Jokić svakako najmanje poznat. Košarka je sport, ali NBA je biznis u orbiti drugih biznisa, od kojih su neki, ovih dana, individualni igrači, koji sebe nesvesno nazivaju brendovima. Jokić nije na društvenim mrežama, nazvao ih je gubljenjem vremena. Iako je primetno ljubazan prema svojim saigračima, čini se da više voli društvo konja“, naglašava Tomasova.
U uvodim pasusima se opisuje jedinstvena kombinacija Jokićevih bekovskih veština i centarskih dimenzija.
„Tradicionalno, košarkaški tim je organizovan u diskretne podele uloga. Najviši igrač se bori za kontrolu u blizini obruča, čekajući da mu dodaju za koševe iz blizine. Bekovi i krila su po perimetru, driblaju, dodaju, šutiraju. Jokić može sve to. On takođe može da uzme loptu i napravi neugodnu poziciju svom čuvaru izvan linije za tri poena, da prodre ka košu i, dok pogledom pogrešno usmerava defanzivce na jednu stranu, tada prebaci loptu preko terena do praznog igrača u uglu.
For this week’s issue of the New Yorker, I went long on Nikola Jokić https://t.co/KrnHczcZ5p.
— Louisa Thomas (@louisahthomas) February 5, 2024
Jednom rukom može da zgrabi defanzivni skok i, u istom pokretu, baci dodavanje preko celog terena saigraču koji trči ka košu na drugom kraju. On zna gde će njegovi saigrači biti pre nego što stignu, i šalje loptu da ih tamo dočeka“, piše u tekstu.
Sledi interesantan opis njegovih pokreta i poteza.
„Jokićevi pokreti baš i nisu svilenkasti, njegova forma šuta je bliža morskom lavu nego Stefu Kariju, a ipak igra onako kako se morska voda kreće po stenama, pronalazeći put najmanjeg otpora, čak i kada je taj put drugima teško primetan“, naglašava Luiza Tomas.
Jedan deo teksta je poslužio da se iznesu malo poznati, ali ne toliko frapantni podaci onima koji poznaju njegovu igru.
„Kada je otišao u atletski centar ‘P3’ u Santa Barbari 2014. godine, gde fizičke dimenzije i sposobnosti NBA potencijala dobijaju mikroskopsku analizu, zabeležio je jedan od najkraćih vertikalnih skokova koje su treneri ikada videli – samo sedamnaest inča (42 centimetra). Ali, gledajući Jokića, uviđamo da je uobičajena definicija atleticizma preuska. Nelagodnost koju su neki ljudi imali u vezi sa njegovim telom zaslepljena je njegovim neobičnim fizičkim darove: izuzetno brz rad nogu, vid poput grabljivice, spretne šake i ruke.
Ocenjivači na ‘P3’ takođe testiraju koliko brzo igrač može doći do visine na kojoj se lopta obično odbija od obruča. Na osnovu toga, Jokić je bio među deset najbržih igrača svih vremena“, piše Tomasova, pa u nastavku daje poređenje Jokića sa legendama NBA lige.
„Košarkaši imaju tendenciju da oblikuju svoju igru prema prethodnicima. Oni najbolji uspeju da napreduju u odnosu na svoje prethodnike. Jokić deli kvalitete sa mnogim igračima — rad nogu Hakima Oladžuvona, završavanje u reketu Vilta Čemberlena i ujedno dolazi iz dugačke loze evropskih centara koji mogu da asistiraju. Ali (Bil) Volton me je naterao da se zapitam da li mogu da nađem sličnijeg košarkaškog pretka. Nakon što sam napustila Denver, pozvala sam Larija Brauna, NBA trenera sa dvadeset šest sezona iskustva. On je sugerisao da Jokić najviše liči na dvojicu velikana koji su došli neposredno posle Voltona: Larija Birda i Medžika Džonsona“, stoji u tekstu. Jokić je NBA prvak i MVP finala, dvostruki MVP ligaškog dela na putu ka trećem priznanju, a 18. februara u Indijanapolisu će učestvovati na svom šestom NBA Ol-staru meču.
Izvor: RTS
