Ubilačke nagone kod izvesnih psihopata i sociopata, govorili su stari psihijatri, može da spreči samo pretnja smrtnom kaznom.
Svirepi zločin u Doboju, ubistvo oca četvoro dece, od strane supruge i njenog ljubavnika, ulazi u onu crnu hroniku koja prevazilazi uobičajene granice te rubrike, i privlači pažnju najšire javnosti. Takve događaje pratili su i najveći svetski pisci, a kod nas su dobijali konačnu ocenu u guslarskim pesmama.
Tako ogoljeno zlo iscerilo si i na romantičarske predstave kakve u delu naše javnosti vladaju o Republici Srpskoj. Iz toga bi moglo da izađe i nešto dobro: da se konačno posvetimo pitanjima društvene situacije kakva ona jeste, a ne onakvoj kako se ona propagandistički predstavlja.
Druga, česta predrasuda, a naročito u vreme niskog nataliteta, jeste ona o višestrukim majkama kao herojima, žrtvama za porodicu i naciju. U vreme kada je višestruko materinstvo bilo pravilo, od dvorova do seoskih kuća, majke nisu zbog toga dobijale nikakve pohvale. Danas i same o sebi misle kao o posebno zaslužnim bićima i nije ih kriviti zbog toga. Samo treba imati u vidu, da i višestruke majke mogu da prave greške u vaspitanju, pa i ugroze psihičko zdravlje dece, isto kao i majke (naravno i očevi) jednog ili dva deteta. Razume se, ima mnogo više suprotnih primera, ali lekarska praksa registruje i ove o kojima sam nešto rekao.
Umišljeno i bezočno sprovedeno ubistvo u Doboju, najzad, pokreće i pitanje adekvatne kazne („zadovaljavanja pravde“). U vreme prilagođavanja „evropskom pravnom okviru“, jedna od prvih mera kod nas bila je ukidanje smrtne kazne. Argumentacija protiv smrtne kazne, pravna, moralna, pa, ako se hoće, i hrišćanska, veoma je snažna.
Svako ko je u mladosti „prošao“ kroz Dostojevskog, ne može biti za smrtnu kaznu. Potpisani spada u takve. Međutim, dobro se sećam upozorenja starih psihijatara kada je ukidana smrtna kazna, da izvesne psihopatske i sociopatske ličnosti samo pretnja po lišavanje sopstvenog života, može da spreči u ubilačkim namerama.
Nesavršeni kakvi smo, želimo savršene pravne institute. Na ovoj zemlji ih nema.
Aleksandar Živković
