Преметачина Kрста Зрнова без зрна образа

У овим спарним љетњим данима, чекајући 44. Владу, док подневно сунце удара у мозак, немам чега паметнијег да се сјетим, осим да подсјетим на једну од фрапантних преметачина покојникових сјени, коју чине идеолошке двојке и тројке разбијених пропагандих батаљона некад монолитног ДПС-а.

Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)

Пошто се Црна Гора тек сада, истински покренула у правцу ЕУ, владавине закона и борбе са мафијом, поменутим одметницима од стварности и истине преостало је да измишљају никад-постојећу историју, и да њој, тако измишљеној супротстављају народ, живе људе и њихове потребе, именујући то: борбом за ЦГ а против агресора.  У њиховим лажима, ЦГ је творевина њихових измишљотина, а окупатор је истина.

Ево како то изгледа на конкретном примјеру. Kрсто Зрнов, Липа Цуцка, Јама Војводина су именице које појединачно или заједно свједоче отпор Црне Горе и племена Цуца, једноумној и крвавој политици KПЈ, и њених оружаних снага које су брисале све живо пред собом. Све живо што се у ланце њиховог идеолошког једноумља „не шће везати“. Тако се пред „антифашистичке цијеви“ партизана Вељка Милатовића и екипе, испријечио сарадник фашиста Kрсто Зрнов Поповић, некадашњи јунак из Првог свјетског рата.

Рекло би се, јасна црно-бијела слика добра и зла. Али само дјелује тако.

Ови који ће да пуцају на Kрста су са фашистима и нацистима сарађивали од 1939. до 1941, пуне двије године, јавно и крајње ефикасно. А Kрсто од 1941. па до 1943. и пада Италије. Исто двије године. Разликује их једино ратна срећа, а вјероватно и витештво. Овима који су први сарађивали са нацистима срећа је била наклоњенија него Kрсту, па их је запало да га ликвидирају као „народног издајника“ и да га мртвог понизе остављајући његов леш, данима, на милост и немилост киши, вјетру и звјерима.

Данас, идеолошки насљедници ових првих, који опет носе пионирске мараме и пјевају партизанске пјесме, без зрна образа, Kрста Зрнова преводе у чете и под барјаке под које он жив није хтио да ступи, а супротстављају га онима са којима се Kрсто Зрнов још за живота измирио.

Након што је ликвидирао Kрста као издајника, Вељко Милатовић се обрушио на Његошеву капелу.

Објекат законом заштићен, и објекат који је уцртан у тадашњи државни грб.

Kолоне идеолошки индоктринираних, сада се боре против те капеле, величајући Вељков маузолеј, и премећући Kрста час тамо час овамо, како им се свиди…

До читања у сљедећем броју.