Мора се признати да је прослава Његошевог дана најтеже пала онима којима је лакнуло што је пао у недјељу.
Пишу: др Душан Крцуновић и мр Милорад Дурутовић
Прва прослава Његошевог дана, дана црногорске културе, протекла је, како би друго, него у знаку културе – културе политичке коректности.
Ваља одати признање онима на које је пао највећи терет реализације главног програма прославе празника. Мора се признати да је прослава Његошевог дана најтеже пала онима којима је лакнуло што је пао у недјељу. Уложен је огроман напор да тај дан прође што прије и што непримјетније, као што је својевремено протекао и јубилеј два вијека од Његошевог рођења.
Хвале је вриједан труд за који овога пута није тражена накнада. Не би било ни умјесно даривати себе на нечији рођендан, некмоли на Његошев, када је требало показати сву своју несебичност и даровитост. И заиста, исказана је на тај празник културе велика даровитост свих актера, сценариста, текстописаца, глумаца…
Пођимо само од идеје. Главна идеја програма прославе Његошевог дана предвиђала је да прослава празника прође неславно. Све се одиграло према сценарију. Према неподијељеном мишљењу публике, политичке маске и котурне биле су маестралне. Није незнатан број оних на које је набољи утисак оставила она сцена са бравурозним језичким пируетама у текстовима празничних честитки које одају изузетну вјештину аутора у избјегавању суштине.
Капа доље, текстописцима, главу горе, читаоци! Истанчаном укусу дијела публике и стручној јавности није промакла ни она маестрална сцена по којој је Његошев дан у календар културе требало само убиљежити, али не и обиљежити. Генијалност сценариста огледала се и у томе што је празник убиљежен по новом календару, а обиљежен по старом – необиљежавањем и без обиљежја. Тако је на први Његошев дан културе спуштена завјеса, а маске остале. Реализам бескарактерности успјешно је постигнут јер није одглумљен. Врлина добре глуме.
Завршни умјетнички дојам био би – непоновљиво! Надајмо се да ће бити тако и да се овакав сценарио више неће поновити.
Надајмо се да ће се за наредне Његошеве рођендане овдашњи хеременеутичари договорити, напокон, по питању што „виси“, ево, два дана на порталу РТЦГ-а, „Читамо ли и тумачимо правилно Његоша?“. Тако, дакле, када правилно протумачимо Његоша, онда ћемо, ваљда, правилно обиљежити и његов рођендан.
Судећи по овогодишњим честиткама, питање правог тумачења Његошевог дјела потребно је, најприје, регулисати у политичким и медијским кључевима (и кључаоницама), а, онда, можемо размишљати и о томе зашто су структуралисти широм свијета тврдили како је књижевни текст нечитљив, а што ипак не значи да је неразумљив. Да појаснимо, када би књижевни текст заиста био читљив, онда Хомера, Дантеа, Шекспира, Пушкина или Његоша не бисмо морали читати, дакле, ни рођендане њихове обиљежавати.
