Пише: Никола Маловић
Покретачима рата је важније да уклоне сваку честицу отпора према израелском плану да на простору од ријеке Еуфрата до ријеке Нила финалменте направе државу чија површина у односу на друге географске империје, руску, кинеску, америчку, и даље неће бити велика, али ће бити – што је најважније – библијска
Каже Милорад Павић: „Нема те ствари на белом свету која једног дана неће постати истина, као што заустављен сат увек прође кроз тренутак тачности“. Очекивао сам да ће Америка и Израел да бомбардују Иран, и о томе оставио трага у Политици од 18. децембра 2011, у првом од укупно 50 текстова писаних за рубрику „Слане реченице“. Прије 15 година мање је коцкица било посложено унутар геополитичког мозаика, али се обрис неминовности назирао. Неко би рекао да онај ко стално виче вук – вука на крају и призове, отуд метафора са заустављеним сатом који мора у једном тренутку да покаже право вријеме.
Никола Маловић: Геополитика је у другом стању с технологијом
Мој рођени брат поморац већ 22 године плови на релацији Јапан – Иран – Јапан, на танкерима јапанске мегакомпаније Mitsui O.S.K. Lines (MOL). Компанија Мицуи је 2025. године располагала са 935 бродова, од чега 211 танкера, чиме се сврстала међу водеће свјетске операторе танкера за нафту. Неколико дана прије неголи ће Иран блокирати Ормуски мореуз прошао је туда мој брат, кроз иглене уши, и – будући да му је истекао периодични уговор – вратио се авионом у Залив, у Боку Которску.
Поморац никад није дуго на копну. Све му брже прођу та три мјесеца колико му компанија, за новце, толерише што има потребе да и даље буде син, муж и отац, а не само корпорацијски шраф.
На јеврејски празник Пурим, Израел је руку подруку са Сједињеним Америчким Државама почео стварни а не показни рат против Ирана, ни налик оном из Дванаестодневног рата, кратког но интензивног сукоба између Израела и Ирана, јуна 2025.
Гле, нови је, можда одсудни, рат почео на јеврејски празник који слави спасење од физичког и метафизичког нестанка оних јеврејских племена који су одведени у вавилонско, касније персијско ропство.
Да ли су то Јевреји дебото колективна злопамтила, па се свете за библијско оно, што се ионако догодило из разлога допуштених Богом? Или зато што је Иран једина земља која отворено негира право на постојање модерне државе Израел? У Ирану се 1979, на иницијативу ајатолаха Хомеинија, зачео Дан Кудса – годишњи догађај који се широм муслиманског свијета обиљежава у знак солидарности са палестинским народом али и као чин немирења са израелском контролом Јерусалима (Al-Quds) – Кудса. Дан Кудса се сваке године обиљежава последњег петка током рамазана, муслиманског мјесеца поста, који ове, 2026. године пада у петак, 13. марта.
Бранислав Матић: Никола Маловић, обалска стража српске књижевности
Рат Израела и Сједињених Америчких Држава води се под називом Епски бијес. С руком на срцу, сити смо, након Милосрдног анђела из 1999, западњачких маштовитих слогана, овога пута за операцију која је у првом маху убила 140 дјевојчица у иранској основној школи и од врховног вјерског лидера, ајатолаха Али Хамнеија, направила мученика.
Да ли је Израел од времена холокауста до данас истопио емпатијски мегакредит након што је на очиглед цијелог свијета, па и неуједињених арапских земаља које данас држи у шаци, побио и мушкарце и жене и дјецу у појасу Газе?
Не бих рекао да у Божјем оку бол побијених једних може да смијени снимак ратних дешавања са других географија захваћених ватром епског бијеса. Ако је афера Била Клинтона са Моником Левински у Овалном кабинету била окидач за рат против Југославије 1999, не бих рекао да је свеамеричка и колективно-западњачка афера Епштајн била стварни узрок за (нови) рат против древног Ирана.
Разлог је био и остао есхатолошки. Занемаримо ли бројне госте код све одметнутијег но и даље утицајног водитеља Такера Карлсона, који пред милионским аудиторијумом свједоче да је план Израела да се протегне од Нила до Еуфрата, подсјетимо се да је 1904. један од оснивача ционистичког покрета, Теодор Херцл, рекао исто, „да се подручје Јеврејске државе протегне од ријеке Нила до Еуфрата“. Има тога још… Пред Комитетом Уједињених нација, рабин Фишман је 9. јула 1947. обнародовао план да се „обећана земља протегне од ријеке Нила до Еуфрата, и обухвати дјелове Сирије и Либана“. Рабин Авраам Шмулевич је честитајући Јеврејима 16. септембра 2012. нову 5773. годину подсјетио да је “главни национални задатак ослобађање читаве територије Израела, од Нила до Еуфрата, завјештаном нам свевишњим, да бисмо изградили Храм и створили праведну државу сагласно законима Торе”.
Покретачима рата је, дакле, важније да уклоне сваку честицу отпора према израелском плану да на простору од ријеке Еуфрата до ријеке Нила финалменте направе државу чија површина у односу на друге географске империје, руску, кинеску, америчку, и даље неће бити велика, али ће бити – што је најважније – библијска.
Израелски се стога солдати већ виде како на рукавима носе стилизовану слику Трећег храма и контуре Великог Израела. Ако се опет покаже да је било Трамп било Нетањаху морао да повуче ручну, то неће значити да ће есхатолошки Израел икад одустати од циља да у Трећем храму зацари месију – владаоца свега и свих на планети Земљи, осим ортодоксних хришћана и вјерујућих муслимана, дакако првих за одсрел. Да би се тај чије се име не спомиње појавио, цијели свијет мора да завапи Упомоћ!, мора да гори не само у Украјини и Ирану, него свуда, да стану зупчаници све свјетске економије, да понестане и уља и вина, е да би већина предала своју слободу за кришку отрованог хлеба са лажном машћу без прстохвата паприке и соли одозго.
Живимо у временима када су и авионима евакуисане плавуше из Дубаија скапирале да НАТО не мора нужно да брани државе у Персијском заливу од напада иранских ракета и дронова. Зашто
Америка не брани своје савезнике?
Зато што је план да се рат распламса, не да се угаси.
Велики Израел не може да настане на простору блискоисточних земаља у којима влада поредак, него само може на простору који ври, јер два библијска полубрата – Исак, кога праотац Аврам доби са Саром, и Исмаил, кога доби са робињом Агаром – не могу никад да се смире нити договоре око првенаштва.
Шанса да се древни Иран не одбрани и да се Русија и Кина не уједине како би помажући религијски ином Ирану предуприједиле властиту пропаст истовремено постоји као и бојазан да су и Руска Федерација и народна Република Кина до стања паралисаности прожете ционизмом.
Извор: Печат
