Пише: Никола Маловић
Montenegro је на пут тзв. независности кренуо хрватским стопама, независтан од Србије, али завистан од множине својих историјских архинепријатеља?
*
Мањински народи укључујући и етничке Црногорце ликују,
кад и кварат преумљених Срба, да ће 1. јануар 2028. постати
прекретница предугог данаса у односу на дуго очекивани дан сутрашњи
*
И црногорски врапци и хрватски зрноједи знају да је проф. др Зоран Чворовић са Правног факултета у Крагујевцу био у праву када је недавно изјавио да ће, када Црна Гора уђе у Европску унију, граница између Срба у Србији и Срба ван Србије да буде већа и непремостивија од границе која је Србе у Србији дијелила од Срба у Аустроугарској.
Било је изборних година у Србији и Црној Гори у којима се „у народу тачно знало“ ко ће да побиједи, обично владајућа коалиција, али је било и ситуација, као 30. августа 2020, када се у ваздуху осјећао пад дон Мила Ђукановића.
Црна Гора сада живи тренутак у коме је народна резонантна фреквенција у сагласју с одлуком да се Montenegrо припусти у Европску унију на врата за послугу.
Мањински народи укључујући и етничке Црногорце ликују, кад и кварат преумљених Срба, да ће 1. јануар 2028. постати прекретница предугог данаса у односу на дуго очекивани дан сутрашњи.
И сада, свашта се може спочитати лидерима српских странаках, укључујући и то да су тргујући резултатима Пописа из 2023, смањили број Срба, а повећали број говорника српског језика. Јесу ли они трговали? Него што су, прошло је десет мјесеци од пописа до објављивања резултата пописа, вријеме довољно да се Кина попише двапут, но је ваљало удесити ситост вукова и број оваца, на начин да Попис ич не утиче на статус српског језика у Црној Гори, заставу, химну…
Дјеца у школи и даље уче лингвистички непостојећи црногорски. Чему је онда послужио Попис из 2023? Тврђењу пазара између партиципирања на власти бивше гинисовске српске опозиције у онтолошки српској Црној Гори, а под условима да она никад стварно не засједне за кормило, ма колико се префарбавала плавом бојом са 12 жутих петокраких звијезда у кругу.
Србин који пише име ћирилицом у Европску унију ући неће, постало је јасно дојучерашњим лидерима нашег народа, па су зарад политичког и економског опстанка пригрлили европске вриједности по цијену издаје косовског мита и светосавског кода. Гласаче су, након једне велике одлуке послије које су све остале лаке, конвертовали за паре. У времену технолошког феудализма, гласач је ионако корисни идиот.
Пазимо…
Намјера ме намјерила била да неколико дана пред 20-годишњицу покраденог Референдума (о чему на чак 1296 страна, са чак 1200 докумената, свједочи „Бијела књига“ Цетињанина Јована Маркуша) будем у Подгорици, због Сајма књига.
Многе бандере окићене су биле црвеним црногорским бандијерама, чија је највећа концентрација, на непрегледним ужадима преко улица, била у непосредној близини Саборног храма Христовог Васкрсења, што је очигледна провокација, јер се ради, у малициозном тумачењу удружених мањина – о „објекту цркве Србије“.
Да ли су ови мали сигнали најава онога што слиједи? И црногорски врапци и хрватски зрноједи знају да је проф. др Зоран Чворовић са Правног факултета у Крагујевцу био у праву када је недавно изјавио да ће, када Црна Гора уђе у Европску унију, граница између Срба у Србији и Срба ван Србије да буде већа и непремостивија од границе која је Србе у Србији подијелила од Срба у Аустроугарској.
На покраденом Референдуму од 21. маја 2006, Бока Которска је већински гласала да остане у заједничкој држави са Србијом.
По наштелованим подацима, 55,5% гласача из цијеле Црне Горе подржало је независност, док је 44,5% било за останак у заједничкој држави. Пресудило је пола процента. Да нема „Бијеле књиге“ можда бисмо у резултате и могли да повјерујемо.
| Суживотни стаж нама милих географија
Априла 2026. навршила се 81 година од нелегалног припајања Боке Которске Црној Гори. Истина, Бока је пак у политичкој заједници са Црном Гором годину дуже (1813–1814), јер је постојала заједничка држава формирана у Заливу, не у брдима. Одлуку о уједињењу Боке и Црне Горе донијела је Централна комисија, у рангу Владе, састављена од девет Бокеља и девет Црногораца, 1813. у Доброти код Котора, с предсједавајућим Петром Првим Петровићем, владиком црногорским. Тада се Црна Гора као држава без путева, школа и икакве привреде, припојила развијеној поморачкој, занатској, трговачкој и едукованој Боки (са 30% писмених наспрам 0,01% у Црној Гори и Србији тога доба), а Бока је, у временима када су се многи обални католици осјећали Србима, добила природно залеђе. Постоји и другачије тумачење, по коме се управо Бока Которска припојила Црној Гори, јер је Црна Гора – премда држава непризната и без путева, без школа и привреде – ипак била синоним за слободу. У суживотни стаж нама милих географија не би ваљало рачунати годину 1918. јер нико од Бокеља није учествовао на Подгоричкој скупштини (када се Црна Гора на правно ваљан начин ујединила са Србијом), нити је на ту Скупштину с Приморја било ко позван – с обзиром на то да Бока није ни припадала Црној Гори. Имала је своје посебне скупштине, у множини, о уједињењу са Србијом, с којом се, као и многе друге екс-аустроугарске покрајине, ујединила. |
„Бијела књига“ нам доказује да пер ла финта самостална и суверена Црна Гора постоји, али није истинита. Током свих ових година, 21. мај је постао црвено слово у официјелном црногорском календару, празник на који је, сем угоститељима, бензинским пумпама и сувенирницама, забрањен рад, тако да су неке српске радње на врата стављале натпис: „Затворено због обавезе слављена 21. маја“.
Године су индипендисти низали као перле, па су тако за 20-годишњицу од трагедије половине народа, одлучили да направе фешту над фештама – за Дан независности, на главном подгоричком – Тргу независности. Montenegro је с толиким помињањем учесталог термина на пут тзв. независности кренуо хрватским стопама, независтан од Србије, али завистан од множине својих историјских архинепријатеља.
Координационо тијело за обиљежавање 20-годишњнице позвало је геј икону, извињавам се на синтагми, Рики Мартина, да увелича скуп, маниром – према свецу и тропар. Каква држава, такав и забављач. У тренутку изласка овог текста, концерт, тај је ли централни догађај тродневног Montenegro 20th Festivusa требало би да је за нама.
| Мост „Миленијум“ као симбол
Мост Миленијум у Подгорици – отворен 13. јула 2005, на Дан државности Црне Горе – представља један од најпрепознатљивијих симбола модерне, самосталне и суверене Црне Горе. Његова изградња симболизовала је улазак у нови миленијум и европске интеграције земље, недуго прије формалне обнове независности 2006. године. Висећи мост дуг 140 метара, са пилоном од 57 метара, пројектовао је професор Младен Улићевић, а израдила га је словеначка компанија „Приморје“. Простире се изнад ријеке Мораче у Подгорици. |
Оно што је пак пред нама ставља додатни тег на тас општенародног увјерења да је Црна Гора, нажалост, следећа. Очекује се долазак француског предсједника Емануела Макрона, њемачког канцелара Фридриха Мерца и шпанског премијера Педра Санчеза. Они ће у Боки Которској, у монденском Porto Montenegru, 5. јуна 2026. учествовати на Самиту ЕУ – Западни Балкан, највећем дипломатском догађају у новијој MNE историји.
Пут им је утрла Урсула фон дер Лајен, по много путера на глави чувена предсједница Европске комисије, која је у Боки Которској, у монденском Luštica Bay-у, била октобра 2025, како би са премијером Спајићем и предсједником Милатовићем „разговарала о напретку земље на путу ка чланству у ЕУ“.
Зашто се официјелна Европа стално са Црном Гором среће у идиличном медитеранском амбијенту одувијек европске Боке Которске, а не на Цетиње или у Подгорицу? Зато што је Бока у посједу Црне Горе само по допуштењу. Изворно црквени, термин је овога пута употријебљен у геополитичком смислу. Из авиона којим ће и Макрон и Мерц и Санчез, можда и Могеринијева, да долете небом самосталне у суверене Црне Горе, видјеће се комади географије који су власнички одавни нецрногорски.
E, viva! Da je vječna Crna Gora! – државолике су фразе које у Боки Которској постају фарсичне. Изгледа је цијела битка, опет и опет, за овладавање Црном Гором била само због недостајуће коцкице у корпоративном мозаику. То је коцкица у коју стаје сав преостали српски медитерански свијет: Бока Которска.
Извор: Печат
