Пише: Никола Александар Марић
Постоји дан којем сам дужан
Остао је без преке песме
Иако се укрштају брвна
Јер родио се у робљу тесар
Обилази пропланке, црквишта
Његова рука на мишици је Господњој
Позива се прво на Прокопија
Па на Малу Госпојину, Тројицу и Свету Недељу
Укршта брвна у тишини гора
Тиме шуме постају крштене
Јер родио се у робљу презвитер
Његова рука у благослову је Господњем
Стада се појављују као галаксије
Рађају се и умиру звезде
Јер родио се у робљу цар-пастир као Давид
Штап његов воља Господња задржава
Док не испуни се време спасења
Када песма слободе улази у дах
Постоји језик којем сам дужан
Да без насушне песме не остане
Јер родио се у робљу песник
Певач чији глас је у хору вишњем
Укрштај тесаре, закрштај презвитеру
Царе у посту чекај, ево почињем да певам
Из рукописа „Изнад појаса“
