Захваљујући породици почившег академика Ника С. Мартиновића, Журнал ће своје читаоце упознати, или подсјетити, на значај „Цетињског љетописа“. У недјељним издањима нашег портала доносимо дијелове увода у тај културни споменик и историјски извор првог реда, објављен на Цетињу 1962. године трудом Ника С. Мартиновића.
Пише: Нико С. Мартиновић
Први, други, трећи, четврти , пети, шести, седми, осми, девети, десети и једанаести дио.
САДРЖАЈ „КРУСОВОЉА“ [наставак]
На стр. 59а је Књига за границе сињачке, а на стр. 60 Корина с Црногорцима.
На стр. 60а–62 и на стр. 56 налази се докуменат За Албрицу и за Болицу и Црногорце ва Сенат, уз допуну „за Черногорце како их на вјеру свезаше у Котор“. Докуменат се са стр. 62 завршава на стр. 56, усљед рђавог повезивања књиге.
На стр. 62 до 63 је хрисовуља О Котору и Првовјенчаноме краљу Стефану Сербском 1212. Испод ње на стр. 63, налази се пјесма „Симеоне свети Немања“.
На стр. 63а до 64а је Родословие сербских деспост од Константина до деспота Стефана Лазаревића.
На стр. 65 су „Границе между Черном Гором и Херцеговином од цара Стефана до Ивана Чернојевића потврђене од истога Ивана Чернојевича“.
На стр. 65а је Суд царски и патријаршијски узаконио господин зетски Иван Чернојевић.
Стр 66–67: Родословије Чернојевића.
На стр. 67а су биљешке о рачунима и саландарима.
На стр. 68а и 81 забиљежени су издаци за куповину земље Манастира цетињског, које је писао владика Василије.
На стр. 69 владика Василије извјештава о путу у Русију, код царице Јелисавете, 1756.
На стр. 69а је докуменат о томе како Јово Радовановић са синовима завјештаваимање манастиру цетињском 8. фебруара 1752.
На стр.70–78 је опширнији напис Казивање о светој Софији. На крајуовог казивања, на стр.78, при дну, стоји пјесма „О Исмаилу“.
На стр. 78а до 80 је опширнији напис Повијест откуду наста царство турско.
На стр 81. су разне биљешке које досежу до 1809. године.
Наставиће се.
