Буџет Црне Горе за 2022. који је предложила Влада, доведен је у питање и прије него је у Скупштини почела расправа о њему.
Партије парламентарне већине, предале су преко стотину амандмана на предложени буџет. Уколико би били усвојени, према процјенама Владе, значили би додатни трошак од око 400 милиона еура.
Тако је само из највећег политичког савеза владајуће већине, Демократског фронта (ДФ) предложено преко 60 амандмана. Међу њима је и да минимална зарада буде 650 умјесто предложених 450 еура, надокнада од 100 еура мјесечно свим незапосленим у Црној Гори, повећање минималне пензије са 147 на 250 еура.
А Демократе, друга по снази партија владајуће већине, предложиле су минималну пензију од 200 еура, увођење дјечјег додатка за сву дјецу до 18 година, враћање доживотних накнада за мајке са троје и више дјеце, које је у јануару 2016. претходна власт донијела а потом годину касније у јулу 2017. укинула.
Влада Црне Горе је усвојила 12. новембра приједлог буџета за 2022. годину који је пројектован на двије милијарде и 460 милиона еура. Он укључује програм „Европа сад“, који предвиђа кроз измјене више закона, увећање минималне зараде са 250 на 450 еура а просјечне са садашњих 530 на 700 еура.
Демократски фронт већ пола године не подржава Владу премијера Здравка Kривокапића коју је изгласао у Скупштини са Демократама и Грађанским покретом УРА децембра прошле године. Ова три политичка савеза освојила су власт на изборима августа прошле године чиме је прекинута тродеценијска владавина Демократске партије социјалиста, предсједника Мила Ђукановића.
ДФ тражи минималну плату од 650 еура
И док Демократе траже минималне пензије од 200 еура из Покрета за промјене, који је дио владајућег Демократског фронта, пак предлажу да „пензијски минималац” буде 250 еура.
„Нијесам популиста. Амандмани које сам предложио су такви да се прво направи инвестициони циклус, а онда повећа приходна страна буџета“, објаснио је посланик Покрета Бранко Радуловић.
Владајућа Социјалистичка народна партија, такође из групације Демократског фронта, подржава Демократе за повећање минималне пензије и предлаже да сви незапослени у Црној Гори, са евиденције Завода за запошљавање добију мјесечну накнаду у износу од 100 еура.
„На накнаду ће имати право до момента до када се стекну услови за њихово запослење”, казала је посланица Милосава Пауновић и додала да такву праксу црпе из држава широм Европе, са развијеном социјалном политиком.
Према подацима Завода за запошљавање крајем децембра било је 56 хиљада незапослених.
ДФ је пак, приједлог да се минимална зарада са постојећих 250 еура повећа на 650, образложио висином потрошачке корпе које је у новембру према подацима Државног завода за статистику Монстат износила 669 еура.
„Ми смо предложили да минимална зарада буде 650 еура. Срамота је да грађанин од своје плате не може да прехрани породицу. Минимална потрошачка корпа није реална и мање је од реалног“, рекао је Славен Радуновић из Демократског фронта.
Демократе тврде да предложене промјене нијесу нешто што се не може сервисирати. „Никад лакша ствар, јер ми из Демократа никада и ништа нијесмо предлагали што не можемо испунити. Сада сви заједно бирамо између бољих плата и тајкуна, бољих пензија и криминалаца и мајки и дјеце и Сплендида“, рекао је Богдановић.
За опозицију предлози ‘јефтини популизам’ и авантуризам
Дио опозиције тврди да су предати амандмани Демократа „популистички“.
„Имамо три закона који су поднијели посланици Демократа и који би требало да коштају 115 милиона еура. За ова три приједлога не постоји у буџету ни један једини еуро”, каже посланик опозиционе Социјалдемократске партије Рашко Kоњевић.
Црна Гора према подацима Фонда пензијско инвалидског осигурања из октобра има нешто више од 118 хиљада пензионера, од чега близу 17 хиљада прима најнижу пензију од 147 еура. У Црној Гори је средином прошле године било више од 134 хиљаде дјеце до 17 година. Годишња накнада за 22 хиљаде мајки буџет би коштала додатних 25 милиона.
Данијел Живковић из опозиционог ДПС казао је да се о буџету могу чути авантуристички планови. „Имамо општи популистички маратон ко ће прије добацити у својим идејама до бирача и ко ће прије урадити то да се додвори грађанима а да нико не говори одакле ће новац обезбиједити за то“, навео је Живковић. По њему кључно питање је повећање минималне зараде са 250 на 450.
„Потпуно разумијем потребу да говоримо о животном стандарду грађана. Али ако се на овај ‘план Европа’ сад дода све што се планира усвојити у парламенту од обештећења мајкама, дјечјем додатку за сву дјецу, повећању миниминалне пензије, само ме занима гдје је тај новац“, казао је Живковић и оцјенио да нема новца за све планове и парламентарне већине и Владе.
Из Министарства су навели да ће се послодавцима исплатити да убудуће осигуравају раднике на пуни износ зараде, јер би имали исте или чак и мање трошкове.
Амандмани већине без подршке УРА
Из владајућег Грађанског покрета УРА су саопштили да „неће дати подршку нереалним амандманима” којима би се срушио сав досадашњи труд Владе.
„Свједоци смо ових дана стотина амандмана којима се жели обесмислити усвајање буџета за 2022. годину, као и најављени програм реформи ‘Европа сад’ који је сам по себи изазован“, истакао је Горан Ђуровић.
“Не смијемо више ризиковати нагли скок задужености зарад јефтиних политичких поена”, казао је Ђуровић.
Kоњевић је цјелокупну ситуацију назвао “шизофреном” и позвао предлагача да јавно, кроз амандмане покаже, из којих ће то средстава финансирати 115 милиона еура који нијесу предвиђени буџетом за ова три приједлога закона.
Влада: Нећемо дозволити ‘масакрирање’ буџета
Премијер Здравко Kривокапић казао је 17. децембра да је приједлог владајућег Демократског фронта да минимална зарада буде 650 еура, „у овом тренутку мисаона именица“.
Он је на конференцији за новинаре рекао да „одговорност више није на Влади“ и поручио да свако прекрајање предлога буџета које стиже из Скупштине значи ремећење његовог баланса.
Kривокапић је казао да је пројекат „Европа сад“ реално могуће остварити „на бази предложеног критеријума, минимална цијена рада 450 еура“ и оцијенио да је „све друго у домену популизма и представља неодговоран и непоштен однос према грађанину“.
Министар економског развоја Јаков Милатовић апеловало је да свако предлагање амандмана који се тичу трошковне стране буџета буде истовремено покривено приходима у буџету. Он је казао да Влада у овом тренутку реално и чврсто стоји иза програма “Европа сад“. “Ни мање ни више. Све испод и изнад пројектованог програма доводи Црну Гору до нестабилности”, поручио је Милатовић.
Министар финансија Милојко Спајић је на Твитеру написао да се нада да приједлог буџета за 2022. неће бити „масакриран“ само да би се уништиле реалне мјере за раст стандарда грађана: “Прави је час да се окренемо истом циљу и да се нереалним расходима не саботира једна здрава реформа коју смо предложили и за коју смо добили подршку свих релевантних међународних и домаћих фактора”.
У црногорском парламенту расправа о буџету у пленуму заказана је за 22. децембар. У међувремену о амандманима се дискутује на скупштинским одборима.
Извор: Слободна Европа
