Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 1СТАВ

Ни ратови нису више као што су били

Журнал
Published: 24. март, 2022.
Share
Војник из другог свјетског рата, (Фото: History.com)
SHARE

Рат у Украјини, по свему судећи, отвара се као зенит, као посљедња и дуго припремана хладноратовска битка. Теоретичари су, можда, упозоравали правовремено, остаје да видимо колико су практичари рата луди!

Војник из другог свјетског рата (Фото: History.com)

Савремени ратови више него икада раније доводе човјека у стање моралне и интелектуалне дезоријентисаности, па и психоемотивног растројтва, на шта теоретичари рата већ неколике деценије упозоравају. Примјера ради, у часопису швајцарске војске Military Power Revue, ауторски двојац Daniel Lätsch и Daniel Moccand, још 2010. године доноси једно промишљање које би прије могло звучати као опис данашње ратне ситуације; писано је, уосталом, у футуролошком кључу:

„Утицај политичке власти на војне операције биће велик, противречан и често неоријентисан на решење проблема. Међународно право је постало ограничавајући фактор за вођење операција. Примјени противничких и сопствених психолошких операција придаје се одлучујући значај. Ко успе да задобије сопствена и противничка ’срца и умове’ (Hearts & Minds), односно да их не изгуби, добиће рат. Напад би могао у првој фази бити привредни рат уз комбинацију са психолошким операцијама, укључујући уцењивање, привредне блокаде, заплену или блокирање имовине у иностранству, привредне преваре других држава, итд.”

Посљедњих мјесеци посебно се на мети сваковрсних интерпретација налази и тзв. доктрина о хибридном ратовању, што је прије десетак година осмислио руски генерал Валериј Герасимов. Ево једног његовог размишљања које може послужити као својеврсна допуна, разрада, претходног цитата:

„У 21. веку постоји тенденција замагљивања разлика између стања рата и мира. Ратови се више не објављују, а кад започну, не иду према обрасцу какав се раније очекивао. Улога невојних средстава у постизању политичких и стратешких циљева је нарасла, па је у неким случајевима њихова ефикасност знатно надмашила силу оружја. Нагласак коришћених метода сукоба преусмјерава се на широку употребу политичких, економских, информативних, хуманитарних и других невојних мјера, које се спроводе уз коришћење протестног потенцијала становништва“.

Могли бисмо у први мах помислити како се суочавамо са нечим парадоксалним, као да евидентирамо теорије које претходе пракси, као да читамо вјерне описе рата прије самог рата. Но, јасно је, рат у Украјини, по свему судећи, отвара се као зенит, као посљедња и дуго припремана хладноратовска битка. Теоретичари су, можда, упозоравали правовремено, али остаје да видимо колико су практичари рата луди!

Ако бисмо савремена теоретисања о рату, а имамо изгледа и разлога, покушавали да читамо као стратегије или упутства за ратовања тек бисмо упали у ћорсокак. Прави примјер такве могућности јесте баш споменута теза генерала Герасимова, која је извучена из његове обимне публикације „Значај науке у предвиђању”. Од страна западњака она је примљена као некаква иновативна стратегија ратовања. Међутим, шта она нуди ново а да то западњачка логика, пропагандна и машинерија рата није већ показала у другој половини прошлог вијека!? Скоро ништа, осим што су технолошке и дигиталне могућности толико напредовале у да су механизми манипулације постали бесконачни, али циљајући у једну исту мету: погодити директно у срце човјека, јер (с) мозгом се лакше овлада. 

У данашњем свијету у рату није само онај ко је стању или у позицији да га игнорише. Али који је то рат? Овај руско-украјински рат, ако се уопште може тако назвати, већ има свој календар. Чини се, дакле, да има свој временски фиксиран почетак, па ће, ваљда, имати и свој календарски крај. Овај други рат који је почео прије њега и који ће трајати након њега, а који већ данас можемо назвати Првим свјетским кибер ратом (cyber warfare) потрајаће све док на овој планети има интернета.

 Милорад Дурутовић

 

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Хоће ли Путин да избаци Лењина из маузолеја на Црвеном тргу?
Next Article Eскалација економског рата

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Народ наш злуради – у ери интернета

Пише: Милован Урван Кажу да сваки народ има неку своју националну особеност: Французи имају шарм,…

By Журнал

Пешић упалио аларм: Дефинитивно нисмо најбољи на свијету

Селектор кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић изјавио је да је ситуација у националном тиму алармантна.…

By Журнал

Желидраг Никчевић: Пљачка им материна

Пише: Желидраг Никчевић Да ли сте примијетили: у земљама са глобалистичке полупериферије (израз Алексеја Чадајева)…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 1Насловна 5ПолитикаСТАВ

Суноврат

By Журнал
Насловна 2СТАВ

,,Портал Аналитика“ – Платформа за конфликте и сегрегације

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 3

Владика Теодосије у цркви у Звечану служио молебан за мир: Треба нам смирења, треба нам трпљења

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5

Цетиње 1914: Крсно име Српског сокола уз помен учесника Косовске битке

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?