Четвртак, 19 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Невен Анђелић: Нова Јалта у Шенжену?

Журнал
Published: 18. новембар, 2026.
Share
Фото: Валтер Портал
SHARE

Пише: Др Невен Анђелић

Путин, Трамп и Си ове седмице су истовремено у Шенжену, а све чешће се спомиње могућност сусрета који би подсјетио на Јалту из 1945. Тада су Рузвелт, Черчил и Стаљин запечатили судбину Источне Европе, али су свијету донијели и готово пола стољећа мира. Данас, када Кина изазива америчку доминацију, а регионални ратови пријете да прерасту у глобални сукоб, остаје питање: да ли је неправедан мир бољи од великог рата у којем сви страдају?

Предуслов за повратак релативној глобалној стабилности је нека нова „Јалта“. То сам написао прије скоро двије године припремајући у међувремену изашлу књигу „Интербелум: свијет између хипокризије демократије и тираније ауторитаризма“.

Посљедњих мјесеци се тек почело расправљати о тој теми, а посљедњих дана страствено супротстављати ставове о сусрету за који још увијек није потпуно извјесно да ће се десити, иако ће Путин, Трамп и Си истовремено бити у Шенжену на самиту АПЕЦ-а средином ове седмице.

Емануел Тод: Распад Запада

Неминовна су подсјећања на сусрет Рузвелта, Черчила и Стаљина у Јалти на Криму у фебруару 1945., којим су судбине источноевропљана и неких централноевропљана запечаћене за наредних 45 година, које су обиљежили совјетски тип комунизма, политичка репресија, ограничене индивидуалне слободе, али и значајан економски скок током првих деценија након Јалте, те, најбитније за овај текст – мир.

Чак су и Југославени живјели у миру, неки аутори тврде, због Хладног рата током којег ниједној од двије велике силе није било у интересу да се било шта мијења, па тако нити та југославенска посебност у односу и према Москви, али и према Вашингтону.

Стога је основно питање за критичаре вјероватног сусрета тројице моћника данашњице: да ли је бољи неправедан мир током наредних деценија, или продужени сукоб током којег сви страдају и на крају којег сви сједају за преговарачки, што опет тражећи мање неправедан мировни споразум. Други свјетски рат је завршио неправедно по источноевропљане, али је та неправда трајала мање од пола стољећа – једну или двије генерације.

Пољска данас је једна од европских пет великих креација, састављена од Њемачке, Француске, Италије, Велике Британије и, да, Пољске, које Европљани нуткају да судјелују у преговорима и договорима за које истовремено тврде да су морално неприхватљиви и неправедни у самој својој накани.

Вратимо се на Јалту 1945., када је амерички предсједник начелно прихватио да се судбина свих нација између Москве и Беча рјешава у Кремљу. Алтернатива тако исказаном разумијевању за нови свјетски поредак је била сукоб који би се вјероватно најжешће одвијао у предјелима источних дијелова Њемачке и у Пољској.

Црвена армија је прије разговора на Јалти већ однијела велике побједе у Стаљинграду и код Курска и само би је нове велике и катастрофалне битке, велики рат, протјерале из Берлина до којег је прва стигла, да ли и ослободила – је већ друга тема. Тако је и Пољска ослобођена од нацизма, али њени становници нису изабрали совјетски комунизам који су потенцијално једино могли избјећи пролонгираним, великим и са неизвјесним исходом, америчко-западним сукобом са Совјетским Савезом. Јалта је била сигурно боља од тога.

Кинески предсједник Си Ђипинг је данас у позицији Стаљина 1945., коју је досегао примарно економским путем, за разлику од Јосифа Висарионовича. Међутим, у оба случаја ситуација је да једна растућа сила – некада СССР, а данас Кина – представља изазов доминирајућој – некада УСА и Велика Британија, а и данас Америци, уз Путинову жељу да докаже како је и Русија у том статусу – сили, као што је некада Атина била изазов за Спарту.

Гидеон Леви: Апокалипса је поранила

Ту долазимо до Тукидидове замке у међународним односима када доминирајућа сила не прихвата нове односе који би укључивали и надолазећу силу те се рјешење налази у рату. То је била ситуација крајем Другог свјетског рата, када је требало установити нови свјетски поредак, а таква је ситуација и данас када серија регионалних ратова упућује на питање да ли је пред нама још један глобални сукоб и да ли живимо у периоду интербелума, или се велике силе могу договорити о новом свјетском поретку и избјећи Тукидидову замку.

Европљани, а свакако Украјинци, захтијевају мјесто за столом у Шенжену, ако се икакви планови и мапе простру по њему, али то је у основи еуроцентрично постављање проблема, а бројни показатељи говоре да се центар свијета преселио из Европе негдје другдје, те да Атлантски оцеан није више централан за међународне односе, већ је то регија Индо-Пацифика. „Од 20 чланица Г20,“ у књизи „Интербелум“ наводим, „Јужна Африка, Саудијска Арабија, Индија, Индонезија, Аустралија, Јужна Кореја, Јапан, Мексико, Канада, САД, Кина и Русија, потпуно или барем дијелом су дио ове велике геополитичке регије.

Дакле, дванаест моћних држава је у индо-пацифичкој регији, од тога четири од пет водећих глобалних економија је у Индо-Пацифику, пет најмногољуднијих држава свијета је ту смјештено, те водеће земље опонирајућих политичких система. Воде Пацифика запљускују и САД, и Кину и Русију и ту је већ центар међународног система, био он биполаран са Америком и Кином, или мултиполаран, гдје би и Русија била фактор.

Европа је фокусирана на рјешавање проблема безбједности на континенту и покушај очувања граница Украјине, уз одбијање руских захтјева за „новом безбједносном архитектуром на континенту“. Истовремено, европски лидери запостављају економске прилике на националним и ЕУ нивоима, те у свијету промјене политичких тежишта те упитну европску војну снагу. Украјина, ако буде расправљана у Шенжену, биће тема тек као један од два проблематична рата у које су укључене велике силе – Русија у Украјини, те САД у Ирану.

Овај тројни сусрет би заправо био кинеска услуга Путину и Трампу који су засрљали у своје империјалне ратове потцјењујући снагу нација и режима у нападнутим земљама. Си Ђипинг, за разлику, држи Тајванна дневном реду али, осим провокативних маневара, не чини исту грешку покушаја запосједања.

Док би потенцијални самит у Шенжену означио неку врсту Трамповог признања промијењених геополитичких односа у оквиру којих САД дијеле сфере утјецаја са Кином и Русијом, он би тако избјегао Тукидидову замку. Једна друга врста замке – Киндлебергерова – остаје присутна, састали се тројица аутократа или не.

Творац имена концепта меке моћи (soft power), Џозеф Нyе, креирао је још једно име за други концепт – Киндлебергерова замка – која настаје када доминирајућа сила, САД данас, одустане од такве позиције, а надолазећа сила, данашња Кина, није у стању или није вољна да преузме упражњени простор за доминацију свјетским односима. Сусрет у Шенжену је предложио Путин, Трамп начелно прихватио, а домаћин, Си, није сигуран жели ли да до њега заиста и дође.

Без „нове Јалте“ свијет упада у Киндлебергерову замку коју означава глобална нестабилност, вакуум моћи и економски колапс. Један поредак је уништен, а нови није успостављен.

Наргес Баџогли/Вали Наср: Нова иранска велика стратегија

Антонио Грамсци је 1930. током претходног међураћа (интербелума) описао стање:

„Криза се састоји управо у чињеници да старо умире, а ново се не може родити; у овом међувремену (интеррегнуму) јављају се најразноврснији морбидни симптоми.“

Кризу 1930-их Чарлс Киндлебергер је описао као ослабљену британску моћ да осигура функционирајући свјетски систем, те невољкост САД-а да преузме ту некада британску улогу те се опредијелила за изолационистичку вањску политику, али и генерално протекционистичке економске политике водећих сила свијета. Џозеф Нyе је описао данашњи свијет у фази протекционистичких економских политика. САД и Русија су изненађене одбијањем и отпором средњих сила да им се повинују, а Кина, изгледа, није још увијек вољна и спремна да преузме некадашњу америчку улогу.

Киндлебергерова замка могла би бити кобна јер спаја „мој“ интербелум (међураће) и Грамсцијев интеррегнум (међувлашће).

Избјегавање глобалног рата је једино могуће превлашћу једне глобалне силе, што већ неко вријеме није оствариво, или договором неколико тренутно водећих са највећим капацитетима за разарање свијета. „Нова Јалта“ је тако жртвовање моралних принципа, неких основних либералних вриједности, краткорочно запостављање судбина неких нација, попут Украјине, Ирана и Тајвана, али је „Шенжен 26“ исто тако глобални мир, очување бројних либералних вриједности те историјски гледано спасавање могућности за нације које су тренутно жртвоване да поновно ускрсну у облику и вриједностима којима стреме.

У Санкт Петербургу је просле седмице поп-арт умјетник, Алексеј Сергијенко, изложио слику „Шенжен 26“, на којој су Трамп, Путин и Си представљени попут велике тројке из 1945. Велики натпис у позадини означава Шенжен 26 на кинеском и енглеском језику, а пажљивији проматрач ће видјети изнад Путинове главе и мали плакат на руском, Јалта 45. Вријеме је за нову Јалту и краткорочно жртвовање неких моралних принципа, који се дугорочно могу остварити мирним путем.

Извор: Валтер Портал

TAGGED:Валтер ПорталГеополитикаДр Невен АнђелићШенжен
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Владимир Ђурић: Како сачувати човјека у техно свијету
Next Article Радоје В Шошкић: Инквизиторски језик Српске листе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Александар Живковић: Медијски капиталисти против либерала

Дошло неко такво вријеме да капиталисти прогањају либерале; а ови, тражећи капитализам за нас, за…

By Журнал

У половини централно-европских земаља картице популарније средство плаћања од готовине

Истраживање показује да у Србији картицу поседује 78% испитаника, док више од 71% плаћа готовином…

By Журнал

Леон Ћеванић: Мирослављево јеванђеље није „хрватски кодекс“ настао око Стона

Пише: Леон Ћеванић Према повијесним изворима, Мирослављево јеванђеље настало је по наруџби хумског кнеза Мирослава…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишуПрепорука уредника

Милан Будимир – Ми Балканци

By Журнал
Други пишу

Небојша Јеврић: Сува шљива

By Журнал
Други пишу

Морис Жоли: 21. дијалог: о финансијама

By Журнал
Други пишу

Јанис Варуфакис: Центар ипак попушта

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?