У Француској је „број лекова којих уопште нема у залихама – огроман. Све нам недостаје“, изјавио је ових дана Пјер-Оливије Варио, председник Уније синдиката фармацеута (УСПО). Он је додао да се предузећа боре да испоруче основне лекове као што је амоксицилин, антибиотик који се широко прописује деци за борбу против низа бактеријских инфекција. Он је додао да на полицама апотека недостају и парацетамол као и „лекови против високог притиска, против дијабетеса или лекови против рака“.
Лекови и профит
Према подацима француске Националне здравствене агенције, постоји ризик од несташице за три хиљаде лекова. Тренутно, према истом извору, у залихама нема 90 лекова, а 124 лека постоје у залихама али у недовољној количини. На листи од сто лекова који недостају 21 лек је намењен лечењу од инфекција, 19 су лекови против оболења нервног система, 14 су антиканцерогени лекови и имуномодулатори, 9 су лекови за болести срца…
Лекари из оделења за реанимацију париске болнице Биша упозорили су да им мањкају антибиотици јер фармацеутка индустрија даје предност финансијски профитабилнијим лековима против широког спектра бактерија. Лекови који делују против такозваних болничких бактерија које су врло резистентне – више се не производе јер се мање користе – изјавио је начелник у овој болници.
Један од најупечатљивијих примера је БеСеЖе вакцина против туберкулозе која се од 1970. са одличним резултатима употребљава против канцера бешике директним убризгавањем у овај орган. Од 1994. фармацеутски гигант Санофи је једини произвођач овог лека. Када је ова фирма, која иначе прима наменске субвенције од француске државе, 2017. године „наишла на тешкоће“ – обуставила је производњу Бе Се Же вакцина у својој фабрици у Канади. Није јој се исплатило да произвпди нешто што није доносило велику добит. Француски лекари остали су без решења.
Сада је једини произвођач једна релативно мала немачка фармацеутска фирма. Док она није почела да снабдева француске болнице, овдашњи лекари признају оно што многе шокира: за време несташице бирали су пацијенте и давали спасоносну терапију само онима „којима је била најпотребнија“.
Сличан је пример са леком који се даје пацијентима после трансплантације органа (белатацепт) јер је једини произвођач БМС изменио своју произвођачку шему и смањио количину произведених лекова. Сада број пацијената који добијају овај лек не може да пређе две хиљаде какве год да су реалне потребе.
Кина, „једина апотека“
Несташица такозваних базних лекова, за коју смо већ имали прилике да чујемо у време пандемије, није ограничена само на Француску. Она погађа вец́ину европских земаља, као и Сједињене Државе и Канаду. Кључни узрок несташица лекова у богатим земљама ЕУ проистиче из чињенице да су производња лекова и снабдевање лековима подређени неолибералном начелу „тржиште се само организује“, при чему су и лек и здравље људи обична роба као и свака друга. Ово начело уписано у Лисабонски уговор, који има улогу устава ЕУ, подрзумева да се фармацеутска индустрија руководи искључиво логиком рентабилности и зараде, а да при том државе не могу да утичу на њене одлуке јер се држава, по неолибералној доктрини, не меша у економију. Сваки произвођач лекова купује зато сировину (активну супстанцу) искључиво тамо где је она најјефтинија. Резултат: 80 одсто активне супстанце за лекове у Европи долази највећим делом из Кине и мањим делом из Индије.
Кина је тако постала једина апотека у глобалном неолибералном селу. Намеће се питање шта ће се десити ако се Кина (политички) наљути или ако значајно порасту потребе њеног становништва за лековима како је то био случај у време пандемије када је нагло порасла потреба за медицинским маскама?
Девдесетих година прошлог века активне супстанце за лекове још су се производиле у Европи и то увек у близини места производње и паковања лекова. Уговором из Мастрихта 1992. године уводи се Европска унија и “тржиште које се само организује”. Велике фармацеутске групе почињу тада да исељавају производњу у земље Азије, пре свега у Кину и Индију где су трошкови производње били зантно нижи јер су норме и плате запослених биле „погодније“.
Стара упозорења – без резултата
У исто време, државне администрације ЕУ почињу са мерама штедње у домену здравства. Овде долазимо до другог кључног узрока несташица лекова. Реч је о правилу да патент за сваки лек доноси добит власнику „само“ током првих двадесет година. После тога тај лек постаје заправо нерентабилан. Велики произвођачи лекова зато не желе да производе такозване генеричке лекове – иако су ти лекови одлични и корисни, они су исувише “стари” да би доносили профит. Сасвим логично, фармцеутска индустрија окренула се зато развоју нових лекова и патената за те лекове који ће јој следеће две деценије доносити велики профит, а запоставила је производњу старих лекова чији су патенти постали јавна својина, иако они имају стратешку важност.
Францутска економисткиња Натали Кутине, стручњак за стратегију фармацеутских фирми, објаснила је за овдашње медије да је овај процес ишао упоредо са процесом “финансијаризације” фармацеутске индустрије. Фармацеутска предузећа била су под све већим притиском својих акционара међу којима су у првој линији – велики инвестициони фондови као Блек Рок, на пример, објаснила је Кутин.
Речиту илустрацију за ову анализу налазимо у подацима из извештаја који је Обсерваторија за транспарентност у домену лекова поднела у марту прошле године Европском парламенту.
“Између 1999. и 2017. године у 11 највећих фармацеутских предузећа профит је повећан за 44 одсто – са 34 на 50 милијарди долара. Дивиденде су се утростручиле – са 20 милијарди скочиле су на 71 милијарду долара. Експлозија дивиденди у односу на профите и чињеница да су у 2017. дивиденде веће од профита говори да је стратешка орјентација управљена ка профиту акционара“, закључује Обсерваторија за транспарентност.
За неке сировине за лекове (активне супстанце) постоји само један једини снабдевач на свету, а до несташице може да дође тим пре што већина произвођача лекова ограничава своје залихе како би смањила трошкове њиховог одржавања.
Садашње стање је такво да се више болница удружује приликом поручивања лекова како би због веће клличине добиле нижу цену. Последица овога је да се болнице окрећу увек једном те истом произвођачу. То је ризично по здравствену безбедност јер нема алтерантивног произвођача уколико овај први из неког разлога закаже.
Француски медији сада преносе да је Национална академија апотека упозорила, учествујући на једном семинару још 2011. године: „Политичари који доносе одлуке треба да знају и да буду свесни проблема везаних за глобализацију. Треба апсолутно да буду свесни ризика да дође до несташица и до губитка компетенције на европској територији. Европа је постала потпуно зависна од иностранства. Постали смо крхки“, рекао је пре 12 година један од учесника семинара, а подсетили су ових дана овдашњи медији.
Директове ЕУ за разарање здравствене заштите
Држава је реаговала бројним плановима који су остали мртво слово на папиру. И тако је Француска стигла у ситуацију коју стручњаци сада оцењују као „страшну“. Ова ситуација може се сажети у четири елемента: први је измештање производње сировина за лекове ван ЕУ; други – орјентација фармацеутске индустрије искључиво на профит и задовољавање очекивања акционара; трећи је такозвана рационализација трошкова за јавно здравство и избегавање фармацеутских фирми да производе јефтине генеричке лекове којима је истекао патент и не доносе више профите; четврто – све већа потражња за лековима с обзиром да сваки други човек на свету, наводно, узима свакодневно бар један лек док се то 2005. године могло рећи за сваког трећег човека (према подацима америчке фирме Иквиа, специјализоване за здравствене податке).
Што се несташица више осећа, више и расте притисак бар овде у Француској да се нађе решење. Недавно су у париском дневнику Ле Монде бројни медицински стручњаци потписали позив влади да оснује државно предузеће за домаћу производњу лекова. У Сенату је у току израда извештаја о „погоршавању несташица лекова“ и о томе „шта је изабрала француска фармацеутска индустрија“ која, и поред огромних профита, добија наменске државне субвенције.
Поводом несташица лекова у државама ЕУ огласила се крајем јануара и Европска агенција за лекове која је у умирујућем тону нагласила да је један од узрока несташица и чињеница да се сезона вирусних оболења уклопила са ковидом-19. Агенција, такође, даје утешно објашњење да у већони случајева постоје алтернативе недостајућим лековима.
Иако је здравство држава чланица ЕУ формално домен суверених држава чланица, Европска комисија у последњих 15 година није престала да издаје директиве земљама ЕУ у којима изричито тражи да смање трошкове за здравство.
У складу са тим директивама Француска је 2009. темељно почела да разара некада најбољи јавни здравствени систем на свету, уводећи менаџере да управљају болницама и руководећи се искључиво тржишним, а нимало здравственим критеријумима.
Наташа Јокић
Извор: Балкан Магазин
