Postoji mnogo načina da se postane političar – ali imati poznatog oca (ili ređe poznatu majku) svakako može pomoći
U Evropskom parlamentu, Helmut Gojking, nemački poslanik iz marginalne grupe Evropske narodne partije, ovog meseca je podneo ostavku i zvanično ga je zamenio njegov sin Nils Gojking. Naziv njihovog malog političkog pokreta je Porodična stranka. Naravno da jeste.
Gojkingovi nisu uradili ništa loše, a mlađi je sledeći na listi stranke ako poslanik na višem mestu – u ovom slučaju njegov otac – podnese ostavku. Ovakvo ponašanje je uspelo iznenađujućem broju političara širom Evrope (a posebno u Belgiji).
Belgijski istraživači su nedavno objavili studiju o političkim dinastijama u kojoj su otkrili da najmanje svaki deseti poslanik u Belgiji ima roditelja koji je takođe bio na funkciji. Udeo političkih naslednika u belgijskim parlamentima porastao je u poslednjih 20 godina – vrativši se na nivo iz 19. veka i ne pada ispod 12 odsto.
Političke dinastije postoje ne samo u Belgiji. Evo još devet političkih beba nepotizma (a ima ih mnogo više koje smo mogli ovde da uključimo).
Šarl Mišel
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je nedavno izazvao pometnju svojom odlukom da se kandiduje na evropskim izborima, a potom se predomislio, čvrsto je usidren u porodičnom biznisu.
Sin Luja Mišela, koji je bio belgijski ministar spoljnih poslova, evropski komesar i član Evropskog parlamenta, Mišel mlađi borio se na početku svoje karijere da izbegne poređenje sa ocem (mnogi stariji Belgijanci ga i dalje zovu le fils – sin). Ali ubrzo je stekao ime kao najmlađi belgijski premijer pre nego što je preuzeo funkciju predsednika Evropskog saveta.
Mišel ima mlađeg brata Matjea, koji trenutno radi u Briselu kao državni sekretar za upravljanje zgradama (on stoji iza renoviranja Palate pravde).
Kaja Kalas
Estonska premijerka Kaja Kalas, prva žena na ovoj funkciji, ćerka je bivšeg premijera, ministra spoljnih poslova i predsedničkog kandidata Siima Kalasa. Siim Kalas je radio u Evropskoj komisiji više od jedne decenije, poslednji put kao potpredsednik i komesar za transport, a trenutno je član estonskog parlamenta (Riigikogu).
Kaja Kalas, advokat i bivša poslanica Evropskog parlamenta, stekla je popularnost širom kontinenta zbog svog oštrog stava protiv Rusije i Kine (sada je na ruskoj poternici „zbog uništavanja i oštećenja spomenika sovjetskim vojnicima“). Kalas je pozvala na sankcije Rusiji mnogo pre nego što je ona izvršila invaziju na Ukrajinu i obezbedila je da Estonija bude spremna kada je Moskva isključila gas. Njena majka je deportovana u Sibir kao beba – priča koju Kalas često spominje kada govorio o Rusiji.
Ali to nije sve. Pradeda Kalasove Eduard Alver takođe je bio veliko ime u politici i, kao komandant Odbrambene lige Estonije, bio je jedna od vodećih ličnosti u borbi za nezavisnost Estonije od Sovjetskog Saveza.
Marin Le Pen
Kakav otac takva ćerka? Marin Le Pen je sledila desničarske ekstremističke stope svog oca Žan-Mari Le Pena, osnivača desničarskog ekstremističkog Nacionalnog fronta (sada Nacionalno okupljanje).
Zbog svojih pokušaja da se udalji od toksične prošlosti stranke i udvara političkom centru, Marin Le Pen se često opisuje kao manje radikalna verzija njenog oca.
Postoji još jedna „bivša“ Le Penova koju biste trebali znati. Marion Marešal, nećaka Marin Le Pen, izbacila je deo svog imena Le Pen 2018. (i udata je za italijanskog poslanika u Evropskom parlamentu Vinćenca Sofoa iz Fratelli d’Italia). Nedavno je najavila da će se njena partija Rekonkvista pridružiti ECR-u u Evropskom parlamentu – što znači da će njen jedini poslanik morati da promeni mesto.
Jens Stoltenberg
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji u oktobru slavi 10. godišnjicu na funkciji, takođe ima politiku u krvi kao sin poznatog norveškog diplomate Torvalda Stoltenberga i državne sekretarke Karin Hajberg.
Sestra Hajbergove Marijana bila je šef terenske kancelarije u Jerusalimu pri Agenciji Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA) i bila je udata za bivšeg ministra spoljnih poslova Johana Jorgena Holsta, koji je bio uključen u mirovni proces koji je doveo do Sporazum iz Osla, koji je pokrenuo mirovni proces na Bliskom istoku.
Pre nego što je preuzeo svoju ulogu u NATO-u, Jens Stoltenberg je bio norveški ministar industrije i finansija i na kraju postao premijer.
Kirijakos Micotakis
Grčki premijer Kirijakos Micotakis, koji je na vlasti od 2019. godine, rođen je u moćnoj političkoj dinastiji.
Njegov otac je bio Konstantinos Micotakis, koji je bio u kabinetu premijera 1990-ih, a deda mu je bio istaknuti političar Kirijakos Micotakis. Pra-ujak aktuelnog premijera bio je Elefterios Venizelos, istaknuti vođa grčkog oslobodilačkog pokreta i premijer 12 godina.
To im je u krvi: Dora Bakojanais, premijerova sestra, bila je ministarka inostranih poslova i ministarka kulture. Bila je i prva žena gradonačelnica Atine. Njen sin Kostas je takođe bio gradonačelnik Atine.
Ne postoji samo dinastija Micotakis – u porodici Papandreu, tu je Jorgos Papandreu (koji je bio premijer), i njegov sin Andreas (koji je bio premijer), i njegova deca Džordž (koji je bio premijer) i Nikos (član EP).
Aleksander De Kro
Nazad u Belgiju. Baš kao i Šarl Mišel, belgijski premijer Aleksander De Kro ima politiku u genima. Njegov otac Herman De Kro je poznati političar i bivši ministar obrazovanja, saobraćaja i spoljne trgovine, koji se povukao iz politike 2019. godine, ali je bio belgijski poslanik punih 48 godina.
Aleksander De Kro je prešao iz privatnog sektora u politiku 2009. godine, kada je bez ikakvog političkog iskustva izabran za partijskog lidera flamanskih liberala Otvorenog VLD-a. Kasnije je postao ministar zadužen za razvoj i digitalnu agendu (De Kro, tehnološki štreber, još uvek nadgleda centar za sajber bezbednost u zemlji i vodio je pregovore sa EU o dosijeima o sajber bezbednosti tokom predsedavanja Belgije Savetom).
De Kro je postao premijer 2020. godine, na čelu koalicije sedam stranaka.
Mateuš Moravjecki
ivši poljski premijer Mateuš Moravjecki iz nacionalističke partije Pravo i pravda ima poznatog aktivistu za oca.
Kornel Moravjecki je bio osnivač i vođa Borbe protiv solidarnosti, radikalnog krila pokreta Solidarnost koji se borio protiv komunizma. Kasnije je izabran u donji dom poljskog parlamenta.
Mateuš Moravjecki je radio kao predsednik banke pre nego što je postao ministar razvoja, zatim ministar finansija, ministar sporta i zamenik ministra 2015. On je preuzeo dužnost premijera 2017. pre nego što je izgubio na prošlogodišnjim izborima od Donalda Tuska.
Vaclav Klaus Junior
Bivši češki poslanik Vaclav Klaus mlađi, koji će se povući iz političkog života 2021. godine, može se osvrnuti na višedecenijsko iskustvo u politici.
To se odnosi i na njegovog oca, bivšeg češkog predsednika Vaclava Klausa, koji je dva puta obavljao dužnost.
Njih dvojica su vodili vrlo sličnu politiku (neki opozicioni političari su skovali termin „klauzizam“ pošto oba oličavaju nacionalni konzervativizam sa ekonomskim liberalizmom) i pripadali su istoj Demokratskoj građanskoj partiji (ODS), čiji je suosnivač Klaus stariji.
Mlađi Klaus je izbačen iz stranke 2019. godine zbog „kontroverznih izjava“, uključujući da neće glasati za ODS iako je član. Zatim je osnovao krajnje desničarsku, evroskeptičnu stranku Građanski pokret Trikolora, koju podržavaju političari kao što su Najdžel Faraž i Viktor Orban.
Monika Holmajer
Nemačka evroposlanica Monika Holmajer, predsednica Odbora za kontrolu budžeta Evropskog parlamenta i članica Evropske narodne partije, ćerka je Franca Jozefa Štrausa, bivšeg ministra odbrane za vreme vlade Konrada Adenauera.
Holmajer je bila bavarski državni ministar za obrazovanje i kulturu do 2005. i osvojila je mesto u Evropskom parlamentu 2009. godine.
Njen otac je morao da podnese ostavku na mesto ministra odbrane nakon afere Špigl, kada su dvojica novinara Špigla bili pod istragom za izdaju zbog članka o odbrambenoj sposobnosti Nemačke.
Izvor: NIN
