Постоји много начина да се постане политичар – али имати познатог оца (или ређе познату мајку) свакако може помоћи
У Европском парламенту, Хелмут Гојкинг, немачки посланик из маргиналне групе Европске народне партије, овог месеца је поднео оставку и званично га је заменио његов син Нилс Гојкинг. Назив њиховог малог политичког покрета је Породична странка. Наравно да јесте.
Гојкингови нису урадили ништа лоше, а млађи је следећи на листи странке ако посланик на вишем месту – у овом случају његов отац – поднесе оставку. Овакво понашање је успело изненађујућем броју политичара широм Европе (а посебно у Белгији).
Белгијски истраживачи су недавно објавили студију о политичким династијама у којој су открили да најмање сваки десети посланик у Белгији има родитеља који је такође био на функцији. Удео политичких наследника у белгијским парламентима порастао је у последњих 20 година – вративши се на ниво из 19. века и не пада испод 12 одсто.
Политичке династије постоје не само у Белгији. Ево још девет политичких беба непотизма (а има их много више које смо могли овде да укључимо).
Шарл Мишел
Председник Европског савета Шарл Мишел, који је недавно изазвао пометњу својом одлуком да се кандидује на европским изборима, а потом се предомислио, чврсто је усидрен у породичном бизнису.
Син Луја Мишела, који је био белгијски министар спољних послова, европски комесар и члан Европског парламента, Мишел млађи борио се на почетку своје каријере да избегне поређење са оцем (многи старији Белгијанци га и даље зову ле филс – син). Али убрзо је стекао име као најмлађи белгијски премијер пре него што је преузео функцију председника Европског савета.
Мишел има млађег брата Матјеа, који тренутно ради у Бриселу као државни секретар за управљање зградама (он стоји иза реновирања Палате правде).
Каја Калас
Естонска премијерка Каја Калас, прва жена на овој функцији, ћерка је бившег премијера, министра спољних послова и председничког кандидата Сиима Каласа. Сиим Калас је радио у Европској комисији више од једне деценије, последњи пут као потпредседник и комесар за транспорт, а тренутно је члан естонског парламента (Риигикогу).
Каја Калас, адвокат и бивша посланица Европског парламента, стекла је популарност широм континента због свог оштрог става против Русије и Кине (сада је на руској потерници „због уништавања и оштећења споменика совјетским војницима“). Калас је позвала на санкције Русији много пре него што је она извршила инвазију на Украјину и обезбедила је да Естонија буде спремна када је Москва искључила гас. Њена мајка је депортована у Сибир као беба – прича коју Калас често спомиње када говорио о Русији.
Али то није све. Прадеда Каласове Едуард Алвер такође је био велико име у политици и, као командант Одбрамбене лиге Естоније, био је једна од водећих личности у борби за независност Естоније од Совјетског Савеза.
Марин Ле Пен
Какав отац таква ћерка? Марин Ле Пен је следила десничарске екстремистичке стопе свог оца Жан-Мари Ле Пена, оснивача десничарског екстремистичког Националног фронта (сада Национално окупљање).
Због својих покушаја да се удаљи од токсичне прошлости странке и удвара политичком центру, Марин Ле Пен се често описује као мање радикална верзија њеног оца.
Постоји још једна „бивша“ Ле Пенова коју бисте требали знати. Марион Марешал, нећака Марин Ле Пен, избацила је део свог имена Ле Пен 2018. (и удата је за италијанског посланика у Европском парламенту Винћенца Софоа из Фрателли д’Италиа). Недавно је најавила да ће се њена партија Реконквиста придружити ЕЦР-у у Европском парламенту – што значи да ће њен једини посланик морати да промени место.
Јенс Столтенберг
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, који у октобру слави 10. годишњицу на функцији, такође има политику у крви као син познатог норвешког дипломате Торвалда Столтенберга и државне секретарке Карин Хајберг.
Сестра Хајбергове Маријана била је шеф теренске канцеларије у Јерусалиму при Агенцији Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку (УНРWА) и била је удата за бившег министра спољних послова Јохана Јоргена Холста, који је био укључен у мировни процес који је довео до Споразум из Осла, који је покренуо мировни процес на Блиском истоку.
Пре него што је преузео своју улогу у НАТО-у, Јенс Столтенберг је био норвешки министар индустрије и финансија и на крају постао премијер.
Киријакос Мицотакис
Грчки премијер Киријакос Мицотакис, који је на власти од 2019. године, рођен је у моћној политичкој династији.
Његов отац је био Константинос Мицотакис, који је био у кабинету премијера 1990-их, а деда му је био истакнути политичар Киријакос Мицотакис. Пра-ујак актуелног премијера био је Елефтериос Венизелос, истакнути вођа грчког ослободилачког покрета и премијер 12 година.
То им је у крви: Дора Бакојанаис, премијерова сестра, била је министарка иностраних послова и министарка културе. Била је и прва жена градоначелница Атине. Њен син Костас је такође био градоначелник Атине.
Не постоји само династија Мицотакис – у породици Папандреу, ту је Јоргос Папандреу (који је био премијер), и његов син Андреас (који је био премијер), и његова деца Џорџ (који је био премијер) и Никос (члан ЕП).
Александер Де Кро
Назад у Белгију. Баш као и Шарл Мишел, белгијски премијер Александер Де Кро има политику у генима. Његов отац Херман Де Кро је познати политичар и бивши министар образовања, саобраћаја и спољне трговине, који се повукао из политике 2019. године, али је био белгијски посланик пуних 48 година.
Александер Де Кро је прешао из приватног сектора у политику 2009. године, када је без икаквог политичког искуства изабран за партијског лидера фламанских либерала Отвореног ВЛД-а. Касније је постао министар задужен за развој и дигиталну агенду (Де Кро, технолошки штребер, још увек надгледа центар за сајбер безбедност у земљи и водио је преговоре са ЕУ о досијеима о сајбер безбедности током председавања Белгије Саветом).
Де Кро је постао премијер 2020. године, на челу коалиције седам странака.
Матеуш Моравјецки
ивши пољски премијер Матеуш Моравјецки из националистичке партије Право и правда има познатог активисту за оца.
Корнел Моравјецки је био оснивач и вођа Борбе против солидарности, радикалног крила покрета Солидарност који се борио против комунизма. Касније је изабран у доњи дом пољског парламента.
Матеуш Моравјецки је радио као председник банке пре него што је постао министар развоја, затим министар финансија, министар спорта и заменик министра 2015. Он је преузео дужност премијера 2017. пре него што је изгубио на прошлогодишњим изборима од Доналда Туска.
Вацлав Клаус Јуниор
Бивши чешки посланик Вацлав Клаус млађи, који ће се повући из политичког живота 2021. године, може се осврнути на вишедеценијско искуство у политици.
То се односи и на његовог оца, бившег чешког председника Вацлава Клауса, који је два пута обављао дужност.
Њих двојица су водили врло сличну политику (неки опозициони политичари су сковали термин „клаузизам“ пошто оба оличавају национални конзервативизам са економским либерализмом) и припадали су истој Демократској грађанској партији (ОДС), чији је суоснивач Клаус старији.
Млађи Клаус је избачен из странке 2019. године због „контроверзних изјава“, укључујући да неће гласати за ОДС иако је члан. Затим је основао крајње десничарску, евроскептичну странку Грађански покрет Триколора, коју подржавају политичари као што су Најџел Фараж и Виктор Орбан.
Моника Холмајер
Немачка европосланица Моника Холмајер, председница Одбора за контролу буџета Европског парламента и чланица Европске народне партије, ћерка је Франца Јозефа Штрауса, бившег министра одбране за време владе Конрада Аденауера.
Холмајер је била баварски државни министар за образовање и културу до 2005. и освојила је место у Европском парламенту 2009. године.
Њен отац је морао да поднесе оставку на место министра одбране након афере Шпигл, када су двојица новинара Шпигла били под истрагом за издају због чланка о одбрамбеној способности Немачке.
Извор: НИН
