Piše: Vladan Alimpijević
Posle nekoliko dana neizvesnosti, protesta Nepalaca iz generacije Z i nasilja u kome je stradalo najmanje sedamdesetak ljudi, Sušila Karki, bivša predsednica Vrhovnog suda Nepala, položila je zakletvu kao privremena premijerka. Prva žena na čelu države konsenzus je demonstranata i lidera političkih partija koji su zahvaljujući vojsci sačuvali glavu.
Slike koje su stizale iz Katmandua od 8. septembra šokirale su svet. Protest hiljada mladih Nepalaca, koji su ustali protiv korumpirane prokomunističke vlade, brzo je prerastao u krvavi sukob.
Desetine hiljada ljudi bunile su se protiv korupcije i zabrane društvenih mreža. Kad su demonstranti pokušali da upadnu u zgradu parlamenta, policija je upotrebila suzavac, vodene topove, gumene metke, ali i bojevu municiju. Ubijeno je 15 ljudi, 347 ranjeno. Te večeri vlast je ukinula zabranu 26 društvenih mreža, a ministar policije je podneo ostavku. Ali bilo je kasno. Policija je ubila veliki broj mladih ljudi i masa je bila odlučna da smeni vlast.
Sledećeg dana je vlast naredila da ministri nikako ne podnose ostavke, nakon čega je premijer Šarma Oli, iz Ujedinjene partije marksista-lenjinista, podneo ostavku i pobegao u jednu vojnu kasarnu. Uprkos tome, protesti su nastavljeni. Bes više nije mogao da se obuzda. Zapaljene su zgrade parlamenta i Ustavnog suda, rezidencije predsednika, premijera i više ministara i narodnih poslanika, kao i sedište vladajuće partije. Mrežama se proširio video ministra finansija koji nag beži od linča gomile. Žena bivšeg premijera je živa spaljena u svojoj vili.
Vojska je mnoge političare evakuisala do aerodroma, ali su demonstranti blokirali aerodrome da bi sprečili njihov beg iz zemlje. Tada je vojska zatvorila aerodrome i preuzela kontrolu. Demonstranti su onda zapalili zgradu Ministarstva zdravlja i najveće privatne medijske kuće Kantipur, kao i novootvoreni američki hotel „Hilton“, koji je bio glavni izvor turističkih prihoda Nepala.
Pokret je počeo istinskim negodovanjem generacije Z protiv loše komunističke vlade. Samo noć kasnije demonstracije su otele razne naoružane grupe ekstremnih maoista. U početku plemeniti i opravdan pokret pretvorio se u besmisleno samouništenje koje su otele razne dobro obučene naoružane grupe odraslih, gde su čak i nevini civili streljani, piše „Indija kejbl“.
Demonstranti su tri dana pravili bezumnu štetu paleći bolnice, hramove i javne objekte. Napadnut je i hram Pašupati Nath, posvećen bogu Šivi, gde se čuva „lingam“ (kameni cilindar), možda najvažniji duhovni artefakt u indoazijskoj istoriji još iz prevedskog vremena. Nepalska duhovna kultura i turistički prihodi su usredsređeni oko tog hrama. Srećom, policija i jogiji-tantričari su uspeli da ga odbrane od besmislenog napada.
Koreni pobune
Nedavni događaji u Nepalu mnogo su složeniji nego što zapadnjaci znaju ili se izveštava u globalnim medijima.
Glavni izvor nezadovoljstva u Nepalu proizilazi iz široko rasprostranjene frustracije građana zbog vladinih neispunjavanja obećanja. Ovo rastuće nezadovoljstvo, podstaknuto široko rasprostranjenom korupcijom, nedostatkom odgovornosti i političkom nestabilnošću, nije ograničeno ni na jednu posebnu grupu. Počelo je da prevazilazi ideološke linije i socio-ekonomske klase, stvarajući klimu opštih nemira i sve dubljeg gubitka poverenja u političke stranke i njihovo rukovodstvo.
Promonarhisti su iskoristili priliku da podignu svoj glas, doprinoseći frustraciji ne samo zbog neuspeha u upravljanju, već i zbog ukidanja monarhije i, prema njihovim rečima, nepatriotskog proglašenja Nepala sekularnom državom.
Bivši kralj, maharadždiradža Đanendra, sada živi kao civilno lice i indirektno je podržao zahteve mladih, ali je osudio nasilje. Nije otvoreno podržao pobunu, niti jasno kritikovao maoiste. Iako više nema formalnu vlast, postoji snažan pokret pristalica koji žele da se monarhija vrati.
Premijerka Karki sad ima šest meseci da, pod zaštitom vojske, organizuje nove izbore. Karki, koja se ranije izjašnjavala protiv korupcije, smatra se izborom demonstranata i kompromisom sa vladajućim partijama i vojskom.
Nezaposlenost mladih u Nepalu je 20 odsto, što je ogroman procenat za državu u kojoj je prosečna starost 25 godina, dok je prosečna mesečna plata oko 240 dolara, ali je ona znatno niža kod mlađih zaposlenih. Čak trećina društvenog proizvoda su doznake radnika iz inostranstva.
Uticaj društvenih mreža
Jedan od povoda za nemire dogodio se nekoliko meseci ranije, kada su deca nepalske elite počela da se hvališu na Instagramu i TikToku svojim luksuznim načinom života, ludim zabavama, skupim gedžetima, putovanjima u London, Sidnej…
Hvalisanje bogate dece bilo je “mamac za klikove”. Pokrenule su ga društvene mreže, ubrzala zabrana društvenih mreža, i uglavnom je o tome izveštavano samo na društvenim mrežama.
Ako je svrha društvenih medija da druge ljude učine ljubomornim, onda je to previše dobro funkcionisalo. U Nepalu je to postalo neprijatno popularna zabava, pa su se umešali roditelji te bogate dece i odmah su, 4. septembra, zabranjene sve društvene mreže širom Nepala.
Ako nema više objava o nezakonito stečenom plenu vaše porodice na internetu, pa koja je onda svrha bogatstva i lepog života? Neki od njih nisu čak ni obrisali svoje naloge, niti su se pozabavili time. Život se nastavlja za bogatu decu „influensere“ kao da se ništa nije dogodilo. A jedino što je moglo da generaciju Z više razbesni od korumpiranih bejbi-bumera i njihove razmažene dece koja to pokazuju na Instagramu bilo je da nemaju pristup društvenim mrežama, gde bi se mogli bar žaliti na sve to. Nasilje je odmah izbilo.
“Period između 2008. i 2015. u Nepalu je krucijalan. Bilo je dosta pokušaja da se situacija popravi, ali građani su se u jednom trenutku umorili, jer živimo u doba populizma, i očekuju se lake promene. One političke stranke koje pobede na izborima pokušavaju da predstave da su problemi građana jednostavno rešivi, da su problem elite i čim se rešimo njih, sve će biti bolje, ali te promene su bile prespore za građane željne boljeg života”, kaže za NIN Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta.
Nepal je, posle desetogodišnjeg rata koji je odneo 17.000 života, 2008. svrgnuo dinastiju Šah, koja je vladala zemljom od 1768. Na vlast su došli populisti, koji su brzo našli zajednički jezik sa bivšim pobunjenicima, ekstremnim levičarima podeljenim u tri partije, komunista, maoista i marksista. Poslednjih godina, posebno od katastrofalnog zemljotresa 2015. godine, Nepal se suočava s ozbiljnom političkom nestabilnošću. Promene vlade su česte, smenjuju se premijeri, parlament se povremeno raspušta, a bilo je bar deset velikih demonstracija nezadovoljnog naroda.
Dok su nekadašnji maoisti vodili oružani ustanak, danas su mnoge maoističke frakcije prešle u političku sferu.
Postoje napori da se objedine razne levičarske/maoističke snage, ili da se skloni “Maoist” prefiks iz imena CPN (Maoisti centra) radi šire političke privlačnosti.
Iako su maoističke frakcije deo vlasti, poslednja pobuna nije bila “kontrarevolucija” niti ustanak protiv maoističke ideologije. Pobuna mladih (Generacije Z) je protiv političkog establišmenta u celini, uključujući i maoiste, koji su sada deo tog establišmenta. Za mnoge mlade, maoisti više nisu revolucionarna snaga, već deo političke elite. Mladi demonstranti na ulicama Katmandua kažu: “Svi su isti. Ovi koji su došli da nas ‘oslobode’ su sad bogatiji od onih koje su svrgnuli.”
Strani faktor
Nepal i Indija imaju duboke istorijske, kulturne i društvene veze i Indija je u poslednje vreme najveći strani investitor u toj zemlji. Indijski interes je očuvanje stabilnosti Nepala i sprečavanje kineskog uticaja. Takođe, Indija je imala vojnu saradnju s nepalskom vladom od pada monarhije. Iako zvanično nije podržavala maoiste, mnogi maoistički lideri boravili su u Indiji, gde su imali logističku podršku.
Kina je formalno podržavala nepalsku vladu i osuđivala maoiste (što je zanimljivo, jer su maoisti bili inspirisani Mao Cedungom). SAD i EU su smatrale maoiste teroristima tokom sukoba, ali su kasnije podržale demokratsku tranziciju i inkluziju maoista u politički sistem.
„Nepal je zanimljiv pre svega Indiji, koja je njegov tradicionalni saveznik, ali i Kini, koja u poslednjih 15 godina pokušava da uzurpira sve indijske saveznike i da ih preobrati na drugu stranu, kao što pokušava recimo sa Butanom. Dobar primer je bilo prisustvovanje premijera Olija na 80. godišnjici pobede u Drugog svetskom ratu u Pekingu”, podseća Rašeta.
Indijski analitičari smatraju da obaveštajna infrastruktura SAD takođe ima ulogu u finansiranju ili naoružavanju pokreta kako bi se stvorila nestabilnost u regionima blizu Indije zbog rastućih tenzija između predsednika Modija i Trampa.
Slični scenariji su bili uključeni u podsticanje promene režima u Bangladešu prošle godine, Šri Lanki ove godine i u vojnu eskalaciju između Pakistana i Indije. SAD aktivno finansiraju ili naoružavaju pojedine grupe unutar država, a zatim pokušavaju da deluju kao spasioci, piše sajt „Indija kejbl“.
Bivši ambasador Indije u Nepalu, Mandživo Sing, smatra da je 10. septembra došlo do promene režima u Katmanduu jer je vlast bila korumpirana do srži i da nikakav strani faktor nije bio potreban da bi se ova promena dogodila. On smatra da je ključna bila velika koalicija komunista i Kongresne stranke, sklopljena pre dve godine, što bi možda bilo dobro za Nemačku, ali je u Nepalu potpuno ugušilo parlamentarni život. Sing smatra da je to bio razlog upada demonstranata u parlament, jer tamo nije bilo nikoga ko bi zastupao mišljenje građana o bilo kojoj stvari, pa i oko zabrane društvenih mreža.
“Nepal kao društvo je prilično drugačiji od Indije. Možda je siromašna zemlja. Možda nose istu odeću kao i mi. Ali više od 20% Nepalaca živi u inostranstvu, i to ne u Indiji. Žive u Sjedinjenim Državama. Žive u Zalivu. U Jugoistočnoj Aziji. Žive u Australiji, u Evropi. Dakle, ovo je društvo koje se u poslednjih 30 godina mnogo promenilo. Ima globalni pogled i apsolutno drugačiju svest. Želje su im se drastično povećale, ali sposobnosti nepalske ekonomije ih drže pri dnu”, konstatuje ambasador Sing.
Za države sa manjkom demokratije i željom građana za boljim životom i pravednijim sistemom, vojna vlast je rešenje na kratak rok. Da li će se Nepal u martu iduće godine vratiti civilnoj upravi, pitanje je na koje niko sada nema odgovor.
Izvor: NIN
