Прву светску технолошку револуцију Винчанци су покренули пре више од 7000 година – први су на свету отопили метал и тиме променили ток развоја целог човечанства
Почели су да узгајају стоку и житарице, бавили се керамиком и били су мајстори трговине. То што се догађало у неолиту у Винчи може се поредити са појавом интернета и преласком у дигитални свет у савременој историји.
„Прича економије винчанске културе је заправо прича о ’неолитском пакету’ и првенствено о прилагођавању људског друштва на производњу, први пут у историји на производњу хране, јер су да тада претходних 100.000 година људи живели у ловачко-сакупљачким заједницама и првенствено су корисници хране и ресурса из природе“, наводи археолог др Мирослав Кочић, извршни менаџер пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи“.
„Током неолитске револуције која почиње почетком холоцена, то јест интерглацијале пре неких 12, 13 хиљада година човечанство први пут почиње да производи храну и прави ресурсе, из различитих ствари које се већ налазе у природи, али се сада трансформишу путем ватре и технолошких процеса у нешто што је дело човека креатора. Сада можемо да видимо то, првенствено у грнчарској производњи, која је карактеристична за почетак неолита, уз наравно, припитомљавање биљака и животиња које чине тај чувени, у струци названи ’неолитски пакет’“, објашњава археолог.
Са доласком првих пољопривредника из Анадолије у Европу и њиховим сусретом са ловцима-сакупљачима на Балканском полуострву, који су пре тога имали културу Лепенског Вира, долази до стварања старчевачке, претходнице винчанске културе. У њој постоје мале, мобилне популације које не праве трајна насеља попут винчанских. Баве се земљорадњом на једном месту док не испосте земљу, а потом се одмах премештају на другу позицију. Лов је био много учесталији као једна од стратегија преживљавања током тог периода иницијалне пољопривреде на Балкану.
„Међутим, око 5300. године имамо огромне промене на Балканском полуострву. Још увек нисмо сигурни шта их је изазвало, климатски или популациони разлози. Имамо појаву великих винчанских насеља већ у раним фазаме те културе. Код Винче је веома занимљиво и битно да се сва постојећа знања из старчевачке културе о производњи керамике, узгоја житарица, сточарства, примењују, али на много вишем нивоу, са много учесталијим живљењем на једном месту, много интензивнијом производњом, са много више људи како произвођача, тако и корисника тих свих производа“, истиче др Кочић.
Археолози и даље изучавају тачан карактер тих промена насталих око 5300. године. Једна од хипотеза је да су се преласком на сточарство, узгајање крупне стоке, говеда, као примарног извора калорија за потрошњу у једној заједници променили и остали друштвени односи у тој заједници.
„За разлику од производње житарица као примарне функције, где имамо велики број људи из насеља само ангажован на обради земље, која је на Балкану доста тешка за обраду и узгој житарица, сада се ослобађа један део популације који почиње да се специјализује за друге ствари. Тако мобилност једног дела, а истовремено седентарност другог дела популације омогућавају развијање веома различитих форми економског деловања и делатности што доводи до иновација највише изражених кроз трговину, развој металургије и рударења“, додаје археолог.
Природа неолитске економије и пољопривреде заснива се делимично и на употреби камених алата, који су могли да се нађу у природи, али за камен подобан за обраду неопходно је било и рударити. Спајање тих нити довело је до технологије – пиротехнике потребне за производњу грнчарије и револуционарних иновација попут рударења за пигменте коришћене у бојењу одеће, а потом првих експериментисања са металима.
„И то је оно што је најтеже пренети јавности, колико је тај скок значајан, прерадом те руде можете доћи до светлуцавог скупоценог материјала, то јест бакра, а кроз термичку обраду може постати објекат интризичне вредности и даље да се користи за трговину. Током винчанске културе нарочито се огледа потреба људи за естетизацијом, за уметношћу – први бакар се не користи за пуке алате и технолошке процесе, већ за украшавање тела, за накит“, наглашава др Мирослав Кочић, извршни менаджер пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи“.
Лидија Јакшић
Извор: РТС
