Председник Србије Александар Вучић најављује да ће на јесен прво гласање за Скупштину, па онда за председника. Какву шансу у томе мирише и шта то значи за противнике власти
Пише: Немања Рујевић
Бизарни политички ритуал – председник Србије Александар Вучић натукне нешто о томе кад би могли бити избори, па сви онда то анализирају – наставља се после најновије Вучићеве изјаве да ће се прво ићи на парламентарне па на председничке изборе.
„Највероватније“, тако је Вучић рекао на РТС-у у среду (8. јул), избори ће бити раздвојени. Како је навео, одлука о расписивању избора ће бити донета у августу или септембру, па избори могу да буду одржани у октобру или новембру.
„Највероватније прво парламентарни, па онда председнички и тако ствари иду“, казао је Вучић.
Овога пута можда не лаже
Са анализом увек постоји невоља што је Вучић до сада много пута најављивао „одлуке“ и датуме па су ти датуми пролазили, а „одлуке“ нису доношене.
Но, у случају тајминга избора код њега су и нож и погача, а већ има и других показатеља да би гласање стварно могло да буде на јесен. Јер, осим своје оставке, Вучић је опет најавио давање пара из државног буџета, што увек чини пред изборе.
Није рекао које паре и за кога, што значи да ће то одлучити истраживања јавног мњења и фокус-групе, мада су први пик увек пензионери, најверније Вучићево бирачко тело.
Како би све могло да се одигра?
Закон каже да председник Републике мора да поднесе „образложену“ оставку и то ће образложење бити урнебесно. Јер, Вучић заправо одлази са Андрићевог венца да би се вратио у Немањину 11 и продужио себи власт, али нема сумње да ће у „образложењу“ навести неке тобоже велике државне разлоге.
Функцију председника у нужди би попунила председница Скупштине Ана Брнабић која онда мора да распише нове председничке изборе тако да се одрже најкасније за 90 дана.
Парламентарни избори пак, кад се распишу, морају да се одрже за 45 до 60 дана.
Дакле, овако би ишло: Вучић крајем лета подноси оставку и одмах преузима на себе кампању Српске напредне странке чији ће бити кандидат за премијера. Гласа се за око два месеца, а само око месец касније – опет се иде на биралишта на председничким изборима.
Зашто баш овако?
У политичкој чаршији су неки мислили да би могло бити обрнуто – да ће Вучић пре на председничке изборе, шаљући у трку неку своју марионету. Па, ако их и изгуби, и даље може да држи дизгине Владе коју би „реконструирао“ тако да он наследи Ђура Мацута и тако до после Експа.
Или да одржи истовремено и једне и друге изборе (што, изгледа, још разматра) како би он, Вучић, као вучни коњ кампање повукао и свог председничког кандидата с обзиром да не може да измисли неког довољно популарног да победи без те помоћи.
Но, наступиће, изгледа, трећи сценарио који је у интервјуу за прошли број „Времена“ предвидео политиколог Александар Ивковић:
„Стратегија која има највише смисла из перспективе власти јесте да одрже парламентарне изборе пре председничких, покушају на њима да победе и онда тиме евентуално деморалишу присталице опозиције и повећају себи шансе и на председничким.“
То јест, Вучић би све карте бацио на парламентарне изборе и ту би, нема сумње, гласачко-батинашка машинерија СНС морала да „заблиста“ као никада до сада.
Ако те изборе добије и купи себи још четири године власти, скроз би опао значај председничких избора који су у Србији раније били кључни. Јер, тешко да би се опозициона јавност максимално мобилисала да изабере „свог“ председника који би, уз Вучића као премијера, објективно био икебана као што Устав и предвиђа.
„Опозициони председник“ би, додуше, могао да буде кост у грлу властима, али би, без приступа медијима, то био само донекле.
Према Ивковићу, још ни владајућа гарнитура не зна да ли ће збиља све најављене изборе извести до краја године: „Сва истраживања која смо до сада видели указују на то да први пут постоји могућност да владајућа коалиција не освоји већину у парламенту, а одлука ће вероватно бити донета у наредним месецима, у зависности од сталног мерења рејтинга и позиционирања противничке стране.“
Немања Рујевић: Крај пребројавања на улици – сада „само“ треба гласати
Противници власти у цајтноту
Брзопотезно извођење парламентарних па председничких избора би по противнике власти имало исти ефекат као да су избори спојени. Они би, наиме, у исто време морали да одлуче како и са којим кандидатима излазе и на једне и на друге изборе.
Ту, нема сумње, лежи највећа нада Александра Вучића – да ће се на линији између студентског покрета и опозиције наставити зађевице и ударци испод појаса, те да уситњеност „колона“ неће бити стратешка и логична већ стихијска, тако да се гласови распу.
И да ће опозициона страна имати више председничких кандидата који од почетка сигнализирају непомирљивост, доприносећи тако утиску да тамо неке посвађане незналице и „издајници“ само хоће да сруше власт, а донеће „хаос“. И, што је још важније, демотивишући опозиционо бирачко тело.
Вучићев сан – вечни останак на власти – тако би добио ветар у леђа.
Иако је могуће да Вучићеве врачаре за јавно мњење опет процене да брзи избори нису паметни (као што су то закључили за летње изборе за које су пуштани пробни балони), антирежимска чаршија има стварно само још једну малу шансу да се некако договори, ако ће да се договори.
За то је остало времена до половине августа, а то је доба летовања и ретко када доба за договоре.
Ако и даље не буде мало више добре воље, онда ће остати на томе да ће Студентски покрет диктирати темпо, а остали се по томе равнати – или подршком, или као допуна или као ривали. А истовремено ваља се технички спремати за изборе, планирати војничку контролу бирачких места и кампању.
Како год да буде, противници власти имају солидне шансе да Вучићу коначно виде леђа и крену у оно што су обећали – стварање праведније земље. Али, имају и солидне шансе да ту своју борбу упрскају.
Извор: Време
