Неизвjесно у другом кругу предсjедничких избора у Француској

Стефан Сурлић истиче да је велики изазов прогнозирати тачно како ће се бирачи у Француској определити, упркос позивима Жан-Лик Меланшона да се гласови не дају Ле Пеновој.

„Меланшон је представник крајње левице, има јасно дефинисано бирачко тело и јасну подршку. Био је врло близу, преко 20 одсто гласова је освојио и изричит је у томе да ни један глас не сме да оде Ле Пеновој, али је питање да ли ће га бирачи послушати. То је велика непознаница за истраживаче, јер након Брегзита и победе Трампа нико се не усуђује да даје дефинитивне прогнозе“, објашњава Сурлић.

За емисију У средишту пажње Првог програма Радио Београда, Стефан Сурлић каже да се глобални контекст страха и претње од глобалног рата одражава и на Француску.

Наглашава да је Ле Пенова желела себе да представи у центристичком пољу, у коме је и Макрон.

„Десно, али центристичка позиција. У томе јој је значајно помогао Земур, који је заузео екстремно десно место, његове изјаве су биле врло радикалне-антиисламисичке и антимигрантске. У том смислу, учинио је услугу Марин Ле Пен и омогућио јој да се представи као центристички кандидат, поготово што је напустила многе поруке и обећања која је давала на претходним изборима као кандидат“, објашњава Сурлић.

Рат и избори у европским државама

Рат у Украјини одразио се на све досадашње изборе и исте поруке су биле и на изборима у Мађарској, Србији и Француској, чак и слогани који садрже мир, стабилност, сматра Стефан Сурлић.

Каже да се заправо бирају политички актери који су већ на власти, како не би дошло до додатне турбуленције.

„Орбан се суочавао са озбиљним падом подршке својој политичкој опцији и онда, са ратом у Украјини, тачно су анкете бележиле нагли пораст и апсолутну већину коју је на крају освојио. Исто је и са Макроном, упркос великој афери у којој се говори да је готово милијарду евра потрошено на консултантске фирме око различитих процеса“, објашњава Сурлић.

Додаје да је главна предност која се истиче код бирача због које би и даље дали своје поверење Макрону стабилност, јер је био спреман и да преговара са Путином, да постигне савез са Шолцом, да учврсти позицију ЕУ и да има конструктивну улогу.

„Имате и код нас ситуацију да је СНС освојила највећи број гласова, управо на слогану да са њима опстаје стабилност Србије и Региона“, наводи.

Хомогенизација ЕУ у условима глобалне претње

Стефан Сурлић предвиђа да ће у наредном периоду доћи до значајне хомогенизације ЕУ, која до рата у Украјини није имала свест о заједничкој судбини.

Раније конфронатације са Русијом, поготово по питању Крима, много су занимале балтичке земље и Пољску, али је на пример Шпанија била индиферентна јер није осећала да је то озбиљна претња. Са ратом у Украјини потпуно се променио наратив у ЕУ, каже Сурлић.

„Када видите да свака земља трпи последице у повећењу цене енергената, несташицама основних производа, у томе да се све земље суочавају са инфлацијом, са рецесијом и падом животног стандарда. Долазите до закључка да ЕУ ратом у Украјини добија на кохезивном елементу и свести да имају заједничку судбину“, објашњава Сурлић.

Каже да други паралелни процес који се одвија је милитариција.

„Макрон је у својој кампањи рекао да ће ЕУ уложити 200 милијарди евра у ново наоружање и опремање восјке. То ће бити подељено по квотама земљама, али ће то бити један европски буџет. Немачка је већ рекла да ће уложити 100 милијарди евра у куповину те ватрене кугле, посебног ракетног штита, од Израела који ће штитити не само Немачку него и Пољску и балтичке земље“, објашњава Сурлић.

Како каже, то све значи милитаризацију ЕУ и секуритизацију њених спољних граница.

„Самим тим лојалност је ведност која ће заправо везивати све земље чланице ЕУ, као и оне земље које желе да постану чланице, а то укључује и Србију“, закључује доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић.

Ивана Прибићевић

Извор: РТС