Cреда, 11 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Недељко Чолић: Од ПУЛС-а до „хермеса“ – Одјеци војне параде у Београду

Журнал
Published: 25. септембар, 2025.
Share
Фото: ВОЈСКА СРБИЈЕ/МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ И ВОЈСКА СРБИЈЕ
SHARE

Пише: Недељко Чолић

Чувени слоган најпознатијег америчког града-коцкарнице «Шта се деси у Вегасу, остаје у Вегасу» никада се не би могао применити на Београд. Шта год да се деси у Београду, у то жељно гледају сви, бар из земаља окружења, али и из оних много моћнијих држава. Тако је било и са војном парадом, одржаном симболично испред Палате Србија.

Данима пре одржавања парада је била предмет разних анализа, похвала, негодовања… Ако бисмо је гледали кроз призму оних који тврде да је одржана како би власт показала мишиће «унутрашњем непријатељу», вероватно бисмо погрешили, јер ни у много вуненија времена владавине Слободана Милошевића, народ, ни онај који је био за власт, нити онај који је био против ње, није доживљавао војску као било какву преторијанску гарду владара нити страховао од ње због тога. Са друге стране, ако бисмо је гледали кроз призму оних који тврде како је можда послужила за «наметање наратива“, ту би истине могло бити, јер и лош маркетинг је маркетинг, а о оном добром да не причамо. То што је парада данима и недељама била и остала једна од главних тема, могло би да испуни жељу организатора да заузме јавни медијски простор и преусмери пажњу са неких других тема.

И док су неки у домаћем миљеу видели параду кроз призму домаће политичке сцене, попут војног аналитичара Александра Радића, који ју је оценио као демонстрацију „политичког једноумља“ власти и приказивање „слике о томе да смо велики и снажни“, реакције у региону биле су и (гео)политичке. Тако је известилац ЕП за Србију, хрватски европосланик Тонино Пицула, навео да је „парадни приказ наоружања купљеног и на истоку и на западу класична еклектична Вучићева вањскополитичка порука да и даље намјерава сједити на више столица“.

Са друге стране, министар одбране БиХ Зукан Хелез рекао како је парада «више личила на лошу хисторијску реконструкцију него на озбиљан приказ савремене војне моћи».

“Док се остатак Европе бави будућношћу, Вучић одлучује да још једном прошета тенкове из музеја и авионе који су летјели док је Слободан Милошевић махао с балкона. Ако је то требало да буде демонстрација снаге – порука је примљена: Србија је дубоко заглављена у прошлости”, рекао је он.

Волстрит џурнал: Приоритети комунистички партије усложњавају планове за опоравак кинеске економије


Окретање Западу

За разлику од неких ранијих година, на војној паради није доминирало наоружање совјетског или руског порекла. Нови системи које је Србија набавила, а нарочито они стратешки (и они који ће тек стићи, као борбени авион “рафал” из Француске, који је надлетао параду), из различитих су земаља – Израела, Француске, Русије… Владе Радуловић каже да је таква диверсификација наоружања добра јер се на тај начин може спречити могућност да наоружање и опрема из разних разлога не могу да буду испоручени, као што је случај после санкција уведених Русији.


“Мада, суштински, како ми се чини, ми се у највећем делу окрећемо западној техници», каже Радуловић, наводећи примере уговора са француским Дасоом (рафали), Талесом (радари), Ербасом (хеликоптери) и израелским ЕЛБИТ.

Ипак, понекад би требало видети и ширу слику, па схватити да је војна парада «Снага јединства» одржана у безбедносно врло деликатном тренутку у целом свету (за оне који не прате, већ данима се дижу тензије између Европе и Русије због наводних руских упада у ваздушне просторе НАТО држава, што би могло да повуче примену члана 5 о заједничкој одбрани), али и региону, где се формирају одређени војни савези који наводно немају циљ да буду против било кога, али је белодано јасно да су усмерени против – Србије. Да ли се то може оправдати тврдњама како Србија угрожава друге или неким другим наративима који (ни)су остали у прошлости, питање је за расправу.

Ако гледамо шири контекст, она се догађа и у тренутку када већина држава подиже своје војне буџете до рекордних висина, правдајући их претњом са Истока или Запада, свеједно. Тако НАТО земље, примера ради, желе да војна издвајања подигну са два на чак пет одсто БДП-а. Поређења ради, војни буџет Србије за ову годину прилично је порастао, али је достигао тек 2,53 одсто БДП-а.

Да ли је све оно што је виђено на паради у војном смислу заиста одраз реалног стања, тешко је одговорити. Познато је да све војске које су биле активне на нашим просторима у последњих ко зна колико деценија желе да прикажу стање бољим него што јесте. И то зна свако ко је мазао крпицом натопљеном уљем неки БОВ или ималином «жуљао» гуме стопедесетке да боље изгледају. Међутим, виђене су и неке «премијере», али и неки други показатељи који говоре да српска војска, бар кад је техника у питању, прилично подиже лествицу. О томе сведоче и системи који су први пут приказани на паради, иако се о њима већ дуго говори. То су израелски ракетни систем ПУЛС, израелски дрон “хермес”, руски систем противелектронског ратовања Красуха, па и “лутајућа муниција” шедоу 25 и 50 из УАЕ.

Војни аналитичар Владе Радуловић каже за НИН да је наоружавање војске системом ПУЛС највећи искорак до сада у погледу вишецевне артиљерије и артиљерије генерално. Како објашњава, ПУЛС поседује могућност дејства на различитим даљинама, од 40 до 300 километара различитим типовима ракета, међу којима су и оне које имају могућност вођења до циља.

Александар Тутуш: Српски графити и бескућно право – Кад се војска на Косово врати

“До сада нисмо имали могућност дејства артиљеријом по циљевима непријатеља на тим дометима. Друга важна ствар је што он може да комбинује различите типове ракета на једној платформи, што је и приказано јер су на паради биле ракете домета 150 км и 300 км. Цео систем је врло прилагодљив, може да се ставља и на гусеничне платформе и на точкаше различитих произвођача», каже Радуловић.

Радуловић објашњава да је “хермес 900” настао као даљи развој једне од најзаступљенијих и најпродаванијих беспилотних летелица у том сегменту, “хермес 450”. Како каже, те беспилотне летелице показале су се веома добро. То је извиђачко-борбена беспилотна летелица која може да прикупља и прослеђује обавештајне информације са бојишта, али и да делује противоклопним ракетама које може да носи.

“Ту је и обележавање циљева, па се очекује да ће, између осталог, користити и за додељивање циљева, односно за праћење и подршку самом систему ПУЛС», указује Радуловић.

Српска војска на паради је приказала не само да има заокружен модернизован ПВО систем (кинески ФК3 као далекометна заштита, ПАСАРС као тактичка, модерни електронски системи као што су «красуха» систем за електронско ометање, француски радари дугог домета «талес» и израелски радари кратког домета РПС-42…), већ и да прати савремена бојишта – као што је оно у Украјини. Тако смо могли да видимо мобилне јединице на квадовима, дронове најразличитијих величина и намене, «лутајућу муницију»…

Ипак, иза политичке критике која је стигла из региона, рекло би се, не стоји само нетрпељивост према власти у Србији, већ и страх од војног јачања наше земље. Владе Радуловић каже да нема дилеме да се многим комшијама не свиђа искорак српске војске у односу на цео регион, нарочито у погледу далекометне артиљерије и беспилотних летелица.

“Ми и даље у односу на све земље бивше Југославије имамо далеко већи број ФПВ дронова и лоитеринг муниције и то већ неко време развијамо. Слично је и када је у питању наша ПВО. Онда су такве реакције биле и очекиване, а имајући у виду да се парада у Београду дешава недуго након параде у Загребу, не улазећи у политику и било шта слично, довољно је погледати снимак једне и друге и видети како је која војска опремљена”, каже Радуловић.

Он, ипак, напомиње да треба имати у виду, колико год наша војска била јача у неким сегментима него, на пример, Хрватска, да је та земља чланица НАТО и да рачуна на компоненту колективне безбедности, коју ми немамо.

“Зато ми морамо да улажемо у све сегменте, а они могу да се ослоне и на партнерску компоненту када нешто немају”, каже Радуловић.

Извор: НИН

TAGGED:Београдвојсканедељко чолићпарадаСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Александар Новачић: Од Дугог марша до Велике параде
Next Article Зоран Стојиљковић: Трансформација поданика у усправне грађане

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

„Мики 17“  филм у ком Роберт Патинсон има име као аутопревозник из Врања

Нови филм редитеља „Паразита“, Бонг Јун-хоа, „Мики 17“ је у домаћим биоскопима. Прво реч, две,…

By Журнал

Саопштење Председништва Покрета за одбрану КиМ: Предаја српског електроенергетског система „Косову“

Споразумом Петковић – Бисљими, потписаним 21. јуна 2022. у Бриселу, односно, договореном „Мапом пута за…

By Журнал

Јеврић: Младожења

Ноћ сам провео у трамвају „двојци“ возећи се у круг. Било је топло и није…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Још један Црногорац одабрао Србију: Муришић на списку „делфина“

By Журнал
Други пишу

Лука Радоњић: Срби у Црној Гори да не губе стратешку позицију

By Журнал
Други пишу

Слободан Самарџић: Опасно поигравање сопственим ауторитетом

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Војин Грубач: Богослужење на асфалту – хор студената у блокади

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?