Пише: Небојша Поповић
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић заувијек је затворио је врата себи лично и као државнику и као приватном лицу у арапском свијету. А да ли је нажалост и Црној Гори показаће вријеме пред нама. Засигурно да сада много зависи од умјешности и агилности црногорске Владе да, колико толико, ублажи међународну бламажу и скандал који јој је приредио предсједник државе.
Арапи на потез Јакова Милатовића неће гледати благонаклоно. Они његово понашање не могу перципирати другачије до као тешку увреду и акт непоштовања. У суштини, актуелни предсједник као да није свјестан да је довео у питање кредибилитет УАЕ као земље, а то је превелики луксуз који данас себи не би допустила ниједна од три велике силе, а ни сама ЕУ.
Чињеница да је шеф дипломатије Емирата одмах иницирао разговор са Милатовићем након непотписивања закона говори сама за себе. Предсједник је просто недостојан функције коју обавља и на његе више не треба трошити ријечи. Сада једино преостаје бојазан до којих граница иде његова неурачунљивост, и колико ће још штете и љаге на свом образу морати да претрпи Црна Гора до краја његовог мандата.
Небојша Поповић: Зашто Брисел неће ставити вето на споразум са УАЕ
УАЕ од прворазредног геополитичког значаја за ЕУ
УАЕ као држава данас представљају један од апсолутних геополитичких примата за званични Брисел са којим ЕУ покушава да потпише свеобухватни споразум о слободној трговини, а који се односи на трговину, услуге и инвестиције. У тренути када је ЕУ увела санкције Русији, те има затегнуте односе са Кином, док се и трансатланско партнерство руши услед иницирања трговинског и царинског рата од стране Трампове администрације, земље Залива остају као једна од ријетких стратешких дестинација за европску економију.
У том ребусу, УАЕ за Брисел представљају кључни дио слагалице, практично одскочну даску за сарадњу са земљама Залива и арапским свијетом који у Бриселу перципирају као једну од сламки спаса. Готово да постоји велика шанса да ће свеобухватни трговински споразум који ЕУ и Емирати на највишем нивоу припремају ових дана, бити можда и значајно либералнији од оног који је Влада Црне Горе потписала са Владом УАЕ.
Ето, управо у таквом тренутку предсједник Црне Горе својом мудром политиком улеће клизећи, и то право у ноге сопственој земљи. Очито замишљајући да се тако допадне неком имагинарном Бриселу који и сам настоји да са Емиратима максимално синхронизује односе, или пак можда само у жељи да још мало напакости актуелној Влади у Подгорици? Шта год да је од ово двоје не зна се шта је по државне интересе неодговорније и са позиције шефа државе погубније.
