Пише: Небојша Поповић
“Свако је свакоме крив за све и свако свакоме треба да опрости, и то је онда рај“ – једна је од најзначајнијих сентенци Фјодора Михаиловича Достојевског изнијетих у роману Браћа Карамазови. Идеја је дубоко хришћанска и над њом се вриједи замислити. Посебно у контексту актуелне збиље у Црној Гори у којој се десила још једна трагедија на Цетињу.
Јер казавши да је „свако свакоме крив за све“ – велики писац имплицитно поручује и – да је свако од нас одговоран за све. За све и за свакога од нас. Дакле, принцип одговорности и кривице у снажној су свези. Када би само људи то само знали и схватили – за пет минута би настао рај на земљи. Свако би љубио ближњега својега као себе сама.
Чињеница да је један дио црногорског друштва устао да протестује против полиције и челника министарства силе мислећи да је то решење за проблеме у које је запала Црна Гора, само показује колико је снажно одсуство свијести о властитој одговорности. Нажалост, велики дио црногорских медија претежно наклоњених опозицији показао се још горим. Они нису ни покушали да опонашају уздржаност. Од када се десила трагедија на Цетињу, кампања продукције раздора и сијања подјела и мржње само је добила на интензитету.
Ипак, најфрапантније понашање од свих и запањујуће одсуство одговорности, након сада већ – (двије) страшне трагедије на Цетињу, демонстрирано је од стране челника црногорске престонице. У питању су људи који су очито спремни да у свакога прије упере прст осим у саме себе. То толико упада у очи да се градоначелник и његов локални прваци у овој кризи опходе недолично. Као да је по сриједи неки далеки градић на америчком средњем западу који са њима нема везе – а не престоница Цетиње.
Небојша Поповић: Бојкот Скупштине неприхватљив за ЕУ – Милатовићу једина опција ПЕС
Тешко је сјетити се примјера да су неки јавни дјелатници у толикој мјери демонстрирали недостојност обављања јавне функције, а да ствар буде гора – један од закључака који ће бити предложен на ванредној сједници Скупштине Пријестонице Цетиње 10. јануара, гласи да се тражи:
– „Успостављање Центра безбједности на Цетињу и јачање кадровских и техничких капацитета“
Дакле, екипа која управља пријестоницом као да није свјесна да оваквим и сличним захтјевима који се своде на то да Цетиње постане град пун полиције и надзорних камера, само подупиру тезу оних који инсинуирају да у тако малом граду влада атмосфера језиве несигурности, која парадоксално није продукт страховладе организованих криминалних група, већ девијантног понашања његових сопствених грађана. Епа господо локални прваци из пријестонице, Цетињани су поштени и пристојни људи, и одговорност за своје нечињење, или прецизније деценијско – лоше чињење, нељудски је камуфлирати оваквим мјерама.
У том смислу, изјава градоначелника Ђурашковића на комеморацији како се „морамо запитати зашто се овако нешто поново догодило у нашем граду“, те да је „одговорност нешто што морамо и желимо јасно да тражимо“, у тренутку док испред њега сједи први човјек 30. годишњег режим –Ђукановић, заиста дјелује морбидно.
Да ли то истовремено значи и одрицање од одговорности за министра тренутног полиције, потпредсједника Владе или пак премијера у овом случају. Апсолутно никако! Сви набројани су једнако одговорни, макар и стога што се неки од њих јагме и петљају за позиције којима нису дорасли. Али као што су одговорни премијер, министар или директор полиције, једнако тако су одговорни и политичари(власти и опозиције), а нарочито новинари(међу којима предњаче уредници који су поједине медије дословце претворили у платформе за распиривање мржње по Црној Гори).
Одговорност се протеже цијелим друштвом од врха до дна љествице и не заобилази никога, од угледних па све до наших анонимних суграђана, који ако не учесници у распиривања подјела, а онда због нечињења, и као особе које нису на вријеме препознале зло које се шири Црном Гором. Јер сви су скриви за све, а неко је на Цетињу креирао погодне тло да се одређене ствари десе, што није од јуче. А за то сигурно нису заслужни марсовци, већ сви ми – овдашњи Црногорци.
