Пише: Небојша Поповић
Одлука Министарства вањских и европских послова Републике Хрватске да Андрију Мандића, Милана Кнежевића и Алексу Бечића прогласи за непожељне особе у Хрватској, снажна је потврда да Загреб жели да активно утиче на политичке процесе и промјену власти у Подгорици.
То је било јасно још од првога дана од када је Хрватска упутила енергичан протест због изгласавања резолуције о Јасеновцу у црногорском Парламенту. Овим чином Загреб је хирушки прецизно нацртао политичке снаге које би желио да види ван система црногорске власти, јер прогласити порсонама нон грата политичаре који обнашају тако високе државне функције у сусједној држави, знак је једино максималне исључивости и затезања односа.
Овако уврједљива и несразмјерна реакција Хрватске с обзиром да та земља није нити би смјела бити наследница НДХ, само је на први поглед запањујуће чудна. Јер увијек треба нагласити – званични Загреб би могао имати повод и оправдање за овакво агресивно дјеловање, само у случају да је црногорски парламент којим случајем осудио акцију „Бљесак и Олуја“ која је директно везана за модерну хрватску државност.
У супротном нису баш чиста посла, а сва је прилика да је резолуција о Јасеновцу Загребу пала као – „кец на десет“ што се тиче Црне Горе, илити као савршено оправдање за акције према званичној Подгорици које имају свој далеко дубљи мотив.
У том духу, изјава хрватског министра вањских послова Гордана Грлић Радмана да не планира блокирати Црну Гору на путу у ЕУ дјелује крајње неубједљиво. Улазак Црне Горе у ЕУ у тренутку промјене свјетског система и рађања мулитопларног поретка дословце представља геополитички интерес Брисела. А Хрватска, колико је познато, није ни Француска, нити Њемачка, а понајмање најутицајња земља ЕУ – што су парадоскално САД, да може одсудно утицати на ту одлуку.
Дакле, лијепо је чути да Хрватска неће блокирати Црну Гору, али што би наш народ рекао – господине Грлић Радман – „хвала Вам на приганицама“.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Који су прави мотиви Хрватске
У саопштењу Министарства вањских послова Републике Хрватске између осталог стоји формулација да – „Хрватска подржава европску Црну Гору“. Свака коинциденција са предизборним слоганима и реториком ДПС-а и његових традиционалних трабаната, у овом случају крајње је намјерна.
То уопште није чудно. Загреб је сасвим лијепо сарађивао са режимом Мила Ђукановића, постављајући се у многим приликама као тутор власти у Подгорици. То туторство се огледа у томе што одређени број црногорских кадета годинама пролази дренажу на Војној академији „Фрањо Туђман“ у Хрватској, први доктор црногорског језика и књижевности, Аднан Чиргић, ту титулу је занимљиво зарадио не у ЦГ – већ на Свеучилишту Ј.Ј. Штросмајера у Осијеку, да би касније могао да настави своју мисију… Примјери за такво пројектовање утицаја су наравно бројни, и иду све до оних баналних али и симболички важних, да је и црногорско министарство спољних послова наједном постало министарство „вањских“ по узору на хрватске колеге…
Ипак, оно што Хрватску посебно тангира су свакако питања Превлаке, власништва над школским бродом Јадран или пак Бокељске морнарице и дијела културног насљеђа Боке, за које Хрватска тврди да су дио културног наслеђа Хрвата.
Занимљиво, под ДПС режимом Црна Гора је дефакто пристала да најмање половину номинације Бокељске морнарице за Унеско поднесе самостално Република Хрватска што је потез без преседана. Историја на памти случај да се нека земља добровољно одрекла властитог културног наслеђа у корист неке друге. Нажалост, тако снисходљиву и кооперативну власт у Подгорици замијенила је друга која иако стидљиво, за сада показује одређене назнаке државног достојанства.
Нема сумње да Загреб не жели такву ЦГ, те да преферира ону која ће гајити боље „добросусједске“ односе, што је само кодни назив да се ради у складу са интересима Хрватске.
С обзиром да нема друге механизме, потез да одређене људе у врху црногорске власти прогласи за непожељне, упућен је понајприје као порука политичкој јавности Црне Горе да са истима нема сарадње, те да их треба мијењати ако Црна Гора жели у ЕУ. На сву срећу, Хрватска која оваквим понашањем показује крајње непоштовање према Црној Гори, свјетлосним је годинама далеко од реалног утицаја на доношење таквих одлука.
