Пише: Милорад Дурутовић
Коментаришући политичку ситуацију у Главном граду, предсједник Црне Горе г. Јаков Милатовић одржао је за медије невјероватно демагошки ноктурно.
Сржна линија његовог дискурса опредмећена је на грађењу „кинеског зида“ између, како он каже, „националистичко-популистичке“ и „пристојне Црне Горе“. Можда је све то баш тако, можда због тог новог зида подјела Подгорица и потребује нове изборе, ново преиспитивање дилеме ко је био „добар“, ко „лош“, (а тко „зао“).
Па ипак, због поштовања принципијелности за коју се Предсједник наводно залаже, било би потребно да и сам врати фотељу грађанима.
У читавој ситуацији, најјасније је да је управо он окренуо леђа „пристојној Црној Гори“ која га је и гласала; указала му повјерење из разлога заиста разноврсних, али у једном сагласних: да Црна Гора жели предсједника свих грађана, а не архитекту нових подјела.
Од младог човјека, образованог у добром духу западњачке културе, очекивала се насушна важна педагогија која каже да категорије „националног“ и „грађанског“ осјећања живота могу бити сасвим комплементарне вриједности.
Но, како ствари стоје, Предсједник нас враћа на фабричка подешавања. Мада, пристојни људи су пристојни без обзира на све – предсједника, систем, политику, стил и вријеме – а остали нека сами виде с ким ће у коалиције.
