Пише: Небојша Поповић
Европска комисија одлучила је да уклони Уједињене Арапске Емирате(УАЕ) са листе земаља које представљају висок ризик за прање новца. У питању су разлози геополитичке и геоекономске природе, тј. отпочети су преговори о слободној трговини између ЕУ и Емирата, о чему је недавно било ријечи на Журналу.
Предсједница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, састала се 10. априла са шеиком Мухамедом бин Заједом, предсједником УАЕ. Тог дана формално је пао договор о отпочињану преговора, који би требало да резултира стратешким партнерством тј -свеобухватним уговором о слободној трговини (coprehensive free trade agreement) са Емиратима.
УАЕ за Брисел у том смислу представљају одскочну даску – тј. својеврсну геополитичку улазницу за Блиски исток, за сарадњу са 6 богатих земаља Залива (Бахреин, Кувај, Оман, Катар, Саудијска Арабија, УАЕ), које Свјетска банка класификује као „економије са високим приходима“.
Позадина
На сајту Европске комисије стоји да робна размјена на релацији ЕУ- УАЕ тренутно износи 55 милијарди евра годишње, плус 39 милијарди евра у услугама. Такође се апострофира да су УАЕ прва извозна дестинација за ЕУ робу и услуге, као и водећи страни инвестициони партнер у региону Залива. Извоз ЕУ у Емиратима је од 2019. године порастао за чак 48%, док су инвестиције ЕУ у УАЕ достигле 186 милијарди евра.
Ако се на тренутак ставе по страни номиналне бројке и разлози, јасно је да ЕУ-УАЕ преговори сигнал који означава својеврсни стратешки заокрет подстакнут све већим глобалним и економским изазовима.
ЕУ наиме тражи сламку спаса из геополитичког ћорсокака услед политике конфронтације и санкција према Русији чиме је изгубила своју главну компаративну предности на глобалном тржишту – а то су јефтини енергенти. Читаву кризу такође прате све компликованији политичко – безбједносно економски односи са кључним прекоокеанским савезником САД, али и натезање са водећом економском силом – Кином.
Као потврда за то стоји чињеница да се Брисел сада понаша прагматичније и много мање надмено. Преговори са Дубаијем више не запињу као некада на питањима као што су људска права, нити у Дубаију уопште желе да са Европљанима разговарају о свом унутрашњем уређењу. Уједињени Арапски Емирати су сада превише драгоцјен партнер за Брисел и чини се да је коначно вријеме да та вијест некако допутује и до Црне Горе.
Црна Гора
Ово је веома важно јер се у Црној Гори од халабуке медијских и НВО лобија добија потпуно искривљена слика о реалном положају како ЕУ као геополитичког пројекта, тако и релативне снаге и релација Брисела у односу на друге центре међународне моћи. А посебно је отужно и трагикомично гледати да се и са неких од највиших државних адреса маниром крајње инфериорности ЕУ вуче за рукав да осуди сарадњу Црне Горе са Емиратима. Као да би Брисел без чијег се амина не може усвојити дословно ниједан закон у Скупштини, управљати Јавним сервисом, извршити и најбаналнија промјена у држави и сл, на било кога из ЦГ чекао да реагује уколико му се неки потез Подгорице не свиђа.
Дакле, само у фебруару 2025. године објављено је да ће УАЕ инвестирати између 30 и 50 милијарди евра како би се саградио највећи АИ дата центар у Француској. Истог мјесеца договорена је једна од највећих страних инвестиција у историји државе Италије у износу од 40 милијарди евра из УАЕ. Ради се о двије земље које су уз Њемачку стубови старе Европе и ЕУ идеје. Примјери сарадње широм ЕУ су бројни.
Вјероватно ће се у догледно вријеме сазнати и зашто се и за чије бабе здравље у Црној Гори од стране појединих медија и НВО лобија води огорчена кампања против инвестиција из УАЕ, која уз честа спиновања јавности неријетко прелази и у неодговорну и посве штетну кампању против те саме државе.
