Пише: Небојша Поповић
Према писању медија, Хрватска од Црне Горе због логора „Морињ“ тражи најмање 17 милиона евра. Поред тога, међу захтјевима је и даље школски брод „Јадран“, промјена назива базена у Котору, који носи име Зорана Џимија Гопчевића, те останак незаконито постављене плоче у Морињу.
Такође, ту су и само наизглед неодређени захтјеви, попут оног да Црна Гора онемогући „покушаје злоупотребе хрватске културе и идентитета“ у Боки Которској – а којима се суштински од Подгорице тражи да добар дио наслеђа Бокеља призна за дио хрватске културне баштине. Ту се прије свега мисли на славну Бокељску морнарицу, те знамените поморце попут Матије Змајевића из Пераста, који је за живота уздигао до адмирала руске царске флоте. Колинда Грабар Китаровић је 2017. године без зазора Змајевића током званичне посјете Русији прогласила за Хрвата. Нема везе што Хрватска као држава није постојала ни прије 200 ни прије 300 година, таквих примјера својатања знаменитих Бокеља има све више…
Рекло би се да управо специфични захтјеви оваквог типа говоре у прилог одређеним аспирацијама и претензијама Загреба у односу на Боку који су све осим топли и добросусједски.
Са друге стране, од Црне Горе се очекује да не потеже питања страдања својих држављана у логору „Лора“ јер то спада у домен „проблема који спречавају помирење и опструирају добру сарадњу двије државе“. Дакле, од Црне Горе се тражи да без имало части пређе преко својих жртава, али да зато поштује туђе.
Када се ситуација са стране сагледа, све личи на какав послератни сценарио када земља побједница поражену покушава да унизи, намећући јој репарације, одштете, постављајући понижавајуће захтјеве, па чак и безочно прописујући законе који треба да важе у тој другој земљи.
За сада и даље није познато какав је то брзи „дипломатски“ договор на помолу између Хрватске и Црне Горе, али судећи по материјалу који цури у јавност, тешко је докучити у чему се заправо састоји преговарачка вјештина коју је црногорска страна показала у преговорима. Могуће да се све ради због неког вишег циља, затварања овог или оног ЕУ поглавља, те услед потпоре Берлина чијих је интереса Хрватска традиционално експонент на Балкану. У суштини ништа ново под Сунцем…
У сваком случају, они који предводе Црну Гору морају водити рачуна шта и како потписују, јер ће се ионако све веома брзо дознати. Граница је танка је између онога што значи корист и напредак за вашу земљу и исхода који значи губитак достојанства. А ово друго вам, као што је познато – не може нико одузети осим ви сами.
