Пише: Филип Драговић
Моја јавна питалица уредницима медија, од РТЦГ, преко ДАН-а, па потом Вијести, гласи: зашто неформалну групу грађана „Камо сјутра“ зовете студентима? Да ли је довољно то што су они сами себе назвали тако, или би био елементарни ред да се чињенично утврди ком еснафу поменута група припада? Мислим, њима самима, из неког разлога, није довољно да се зову „грађанима“ већ инсистирају на томе да су „студенти“. Можемо нагађати зашто је то тамо међу њима и код њих, али овдје се питам: зашто уредништва медија, без провјере, и по неком аутоматизму, људе из „Камо сјутра“ зову студентима?
Јер:
1. Од њиховог дјеловања се културно али јасно оградило формално тијело унутар Универзитета ЦГ, а које се зове Студентски парламент.
2. Њих нема (појавно и визуелно) довољно да би представљали ни једну универзитетску јединицу црногорског академског система, а не заједницу свих, или већине студената.
3. Оно што се номинално приказује у јавности, мислим на спискове подршке грађана и политичких партија, далеко је од збирне именице „студенти“ а много је ближе другим збирним именицама: политичари и политиканти.
4. Јасан је и разумљив труд припадника и симпатизера „Камо сјутра“ да личе на студентске протесте у Србији, али је још очигледније колико се све разликује од збивања у Србији:
– масовност је фрапантно различита, чак и у односу на процентуално учешће протестаната у односу на број становника једне и друге државе.
– масовност протеста у Србији расте а у Подгорици и на Цетињу опада.
– поводи су неупоредиви (рушење објекта иза чије градње стоји систем, дивљање појединца коме је помрачен ум).
– „поткивање жабе“ у Подгорици кроз одбијање „Камо сјутра“ да разговарају са премијером ЦГ, по угледу на одбијање студената у Србији да преговарају са Вучићем који нема ингеренције у случају надстрешнице. Иако овдје тражиш оставке министара у кабинету премијера који те зове на разговор, а тамо се тражи одговорност институција од којих ни једна није – предсједник државе.
5. Покрет у Србији нема јавно препознатљиве лидере, док се у првим редовима скупова „Камо сјутра“ (мада је тешко уочити тамо неки други или трећи ред, у недостатку масовности) намећу добро позната лица, која са студирањем немају баш пуно тога заједничког.
Зашто их дакле, зовете студентима? И зашто нико не јавља податак који подразумијева сваки новинарски извјештај, а то је: колико има окупљених на протесту? Понижавање интелигенције овдашњих корисника медија представља јављање шта хоће а шта неће „Камо сјутра“ а да нам се при том не каже колико те „омладине“ и тих „студената“ заправо има?