Пише: Небојша Поповић
Из Београда нам је стигла још једна мучна и бљутава медијска провокација, на трагу беспризорног омаловажавања Црне Горе и њене историје. И наравно да треба реаговати на такав отпад.
Али најгора правда је селективна правда. Односно, селективна правда је највећа неправда. Црна Гора је препозната по таквим примјерима у правосуђу, а када се тај феномен пренесе и на медије онда знате да имате посла са агендама које су par exelance политичке.
Једна од институција за коју се без зазора може рећи да представља (нечију) параполитичку батину јесте Агенције за аудиовизуелне медијске услуге Црне Горе (АМУ). Питање је само за чији рачун и за кога. Тј, за чије бабе здравље АМУ годинама ради то што ради.
Најновију акцију коју је извела та институција је покретање поступака против ТВ Адриа и ТВ Прва, због емитовања филма „Референдум – прича о измишљеној слободи“, те србијанске ТВ Информер, због садржаја којима се очигледно, „вријеђа достојанство црногорског народа, негира црногорски национални идентитет, те подстиче говор мржње и дискриминација…“
У међувремену, многи црногорски портали већ годинама обилују наративом који форсира погрдне термине попут „Црква Србије“ или „посрбице“, а нарочито им је мила ревизија црногорске историје од прије 2006. године, те свака врста кампање и тровања јавног простора против српског елемента у Црној Гори. Тиме се свакодневно вријеђају не само осјећања вјерника СПЦ – институције која традиционално ужива највеће повјерење и Црногораца и Срба у држави, већ се додатно у самој земљи пријежно ради на подгријавању братске неслоге.
АМУ колико је познато никада није реаговала на те појаве које значе класични говор мржње, а није да није имала и времена и повода и начина. Имала је такорећи свега на прегршт само није имала воље. Очито се то некоме није уклапало у политичку агенду.
Па шта онда рећи када прочитамо како је АМУ, по ко зна који пут, изрекла оправдану санкцију за очигледно пропагадно смеће из Београда, али иста институција јуначки трпи и ћути када овдашњи медији својски нападају и блате Цркву, Србе и њихов углед и понос? Зар то не смрди на политиканство институције која је задужена за неки баланс и правду?
Дакако, то што у дјеловању АМУ нема мјере и баланса, и што се друштво у Црној Гори на то пословично навикло, након промјена 2020. не би смјело бити оправдање. Јер огледало једне државе су управо њене институције, а ако државне институције раде као што ради АМУ, онда се с правом морамо запитати да ли су промјене дошле и у какав је карактер и домет тих промјена. Јер ако одређена државна институција и даље изгледа као параполитичка батина пораженог режима, онда је ред да се запитамо за чије бабе здравље та институција ради, а Богами, и за чије бабе здравље су онолики црногорски грађани годинама изгарали за промјене.
