Пише: Милорад Дурутовић
Прочитао сам приличан број реакција изазваних одлуком Савјета НБ „Радосав Љумовић“ о преименовању установе, која је послужила као повод за масовну расправу, и то не више поводом искључиво тог питање, већ за потребе дискредитовања рада запослених радника у библиотеци.
Испада да је тај манир за дио црногорских медија и активиста постао својеврстан хоби, у којем нема мјеста за критичко мишљење, нити за елементарну сумњу у истинитост злонамјерних навода који се олако конструишу и пласирају.
Тако функционише култура трибализма: не полази се од чињеница, већ од унапријед донесених опредјељења. Пресуда је изречена прије него што је поступак уопште почео.
Како то изгледа у пракси? Неко довољно злонамјеран направи скриншот видео-прилога о раду библиотеке баш у тренутку када „замрзнути“ кадар ствара привид несклада између наслова и илустрације. И онда се, на основу такве манипулације – односно у недостатку стварних аргумената – покреће лавина осуда, ниподаштавања, идеолошких дисквалификација и јавног блаћења.
Затим се и тендери за набавку књига тумаче непрофесионално и селективно, иако су они јавни документи, доступни свакоме. И ту се примјењује исти механизам: чињенице се извлаче из контекста, стварност се прекраја, а све како би се произвела нова етикета за дискредитацију.
Иронија је у томе што се виновници оваквих трибалистичких марифетлука најчешће позивају управо на правду, јавни интерес и племените намјере. А када су чињенице препрека, онда се не мијењају закључци – мијењају се чињенице
П. С. У прилогу достављам видео-прилог са којег је преузет и спорни скриншот, како би на основу њега био конструисан „аргумент“ за јавно дискредитовање колектива НБ „Радосав Љумовић“.
Извор: Фесјбук
