Пише: Милија Тодоровић
Премијер Милојко Спајић је одржао јасну, прецизну и корисну конференцију за новинаре на којој је појаснио доста тога о чему се ових дана спекулише у медијима и у саопштењима његових политичких противника. Али, поред добрих ствари које ће јавности помоћи да разумију политику ПЕС-а и његову лично, бар двије негативне су постале још очигледније. И то негативне у неком условом смислу ријечи.
Прва – оваквих сусрета са јавношћу мора бити више. Не мора бити оваква форма али интензивност комуникације са народом мора бити појачана како због специфичности и оригиналности програма који спроводи, тако и због криминалних удара о којима је премијер јуче говорио. Не мора дефинитивно „искакати из фрижидера“, али оваквих објашњења и тумачења сопствене политике мора бити више. Грађане треба едуковати, па је јасно да досадашња политика ПЕС-а, у дијелу „ми радимо, а они нека причају“ мора бити промијењена.
Рекох, политику ПЕС-а треба грађанима приближити и тумачити, а то не значи правити демагогију и медијско малтретирање, чему су овдашњи политичари склони, нити то значи правдати се за нешто за шта нијеси крив.
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Е то би, по мени, била друга „грешка“ Спајићевог јучерашњег наступа. Ем није никакав гријех поћи на одмор и трошити сопствени новац, поготово ако си у политику ушао као већ „богат човјек“, а друго – овај народ и овдашњи менталитет не воли такву врсту извињења и правдања. Прво, мало дјелује демагошки – кажеш и сматраш да нијеси урадио ништа лоше, а извињаваш се. Друго, остављаш утисак неопростиве слабости код народа који дефинитивно воли чврсту руку и лидера који вјерује у оно што ради.
Упоредите ефекат Ђукановићевих одлазака у Дубаи, или слављења новогодишње ноћи у Мајамију (док је народ овдје мрзнуо на улицама због изгласавања Закона о вјери) која нијесу пратила никаква извињења, са ефектом извињавања за они што никакав правилник ни закон ове земље не може означити погрешним.
Вјерујем да је и самом Спајићу већ током или до краја саме конференције било јасно да таква врста вербалног покушаја да се допадне пуку, може само да уроди контра-ефектом.
Дакле, Европа сад 2 – да. Извињавање због чињенице да си више стекао у животу него други, и да имаш пријатеље које други немају – не, никако.
