Пише: Тамара Стојановић
Епископ дизелдорфски и немачки Григорије за Н1 је коментарисао студентске протесте и нагласио да је мислио да мало ко више у Србији зна да каже нешто док није видео студенте и студенткиње. „Дакле поново неко зна да говори и поново неко говори из срца, а не оно што је научио у некој страначкој академији. То је велика нада“, рекао је владика.
Активирање студената у друштеном животу, како каже, види као јако важну и добру појаву. „То су најважнији људи у једном друштву, једној заједници зато што су они будућност, још увек бистре главе. Имају идеалне етичке, моралне вредности, својствене младим људима“, нагласио је и додао:
„Увек постоји могућност да човек скрене ка стварима које нису узвишене иако је млад и стар, али што је мени јако занимљиво из моје перспективе, мислио сам да то више није могуће…Отишло је много људи, ја срећем стоине, десетине, хиљаде младих људи по свету, у Немачкој, Аустрији, Америци, мислио сам да више нема ко, да не постоји ‘супстанца’…Али изненађење је ово и велики осећај наде“.
Студенти, како истиче, имају само две опције – да буду борци за правду, своју државу и и друштво или да пакују кофере – немају трећу опцију.
На питање да прокоментарише турбулентних месец дана иза нас, одговара:
„Ја се бавим читав живот тим стварима, не могу да кажем да сам професионалац, али силом прилика бавим се животом и људима и увек једна наизглед мала ствар открива велике ствари. Тако и та надстрешница колико она за нас била болна, ужасна јер је убила 15 љди, некако чини се људи заборављају да је могло бити 150 људи јер је то такво место, али она (надстрешница) открива много шире ствари, димензије то је оно што ја зовем духовни закон, духовни закон ће кад тад да проради и то тамо где најмање очекују“.
Десила се, како објашњава, једна „мала ствар“ – „мала надстрешница“ у односу на све што се ради и гради, а у ствари открила је велике ствари, велики проблем. „И то та деца најбоље осећају, неће да се понавља и ако не будемо слушали ту децу биће јако опасно. Појава те деце на тако достојанствен начин, за разилку од свих других, политичара и десних и левих и опозиционих и позиционих, они су доста у свом зачараном кругу. Ово је излаз из тог зачараног круга и зато смо сви осетили дашак живота дашак разума“, каже владика који је један од добитника признања „Витез позива“.
На питање где је у свему томе црква, владика наводи:
„Ја сам овде епископ из Немачке, не могу да говорим о томе, говорим у лично име оно што ја осећам. Наравно, црква је свуда, црква је комплексна појава и тема, сви смо црква и ви ако сте крштени сте црква, и ја…Тешко је рећи, сад није лако бити неуздржан у једној нездравој атмосфери. Разумем ја кад неко ћути, јер није лако ћутати и неизговорене речи могу јако да боле, као што ја сада не изговарам речи које ме пеку изнутра“.
Извор: Данас
