Пише: Милија Тодоровић
Сад када је Америка брутално и без тражења сагласности икога другог, војно напала независну државу, и када јој за такво нешто подршку дају друге војне силе Запада, не чујем домаће критичаре Путиновог напада на Украјину да су зуцнули у вези блискоисточног конфликта. Разне Далиборке Уљаревић, цетињски шетачи за мир, ДПС и онај „Совјетски“ савез (начињен од СДП/СД/ЛП), Мираш и остала екипа… Помно слушам шта ће сада рећи?
Не зато што навијам за рат у Украјини, него зато што ме живо занима постоје ли икакви принципи у политичком и друштвеном дјеловању набројаних фактора? Дакле, ако у Путиновој офанзиви на Украјину не ваља то што једна велика војна сила, једнострано напада мању од ње независну државу, и ако дакле није ријеч о мржњи према Русима него о некаквим принципима логике и морала… волио бих да видим и чујем сад осуду америчког напада на Иран. Ево нећу помињати неуједначеност у интонацији њихове (ако је уопште и било) осуде израелског напада на Палестину и њихове свеопште галаме око напада Русије на Украјину.
Заборавимо сада на то. Интересује ме само хоће ли се тражити санкције према САД, хоће ли се гонити амерички шпијуни по ЦГ, и хоће ли се шетати за мир у Техерану? Мислим, ако људи подједнако живе и на територији древне Персије као и на територији древне Русије ?
