Климатске промене, углавном узроковане сагоревањем нафте, угља и гаса, чине Средоземно море топлијим, због чега је дошло до појаве стотина нових и инвазивних врста риба које десеткују аутохтоне популације, тврде научници.
Научници су Медитеран означили као „жариште“ климатских промена, а очекује се да ће се његове воде загрејати за два до шест степени до 2100. године, преноси АП.
Топлотни таласи ће вероватно постати чешћи и екстремнији, тврде Медитерански стручњаци за климатске и еколошке промене, а океанографи сматрају да је кључни фактор загревања то што је море затворени базен и јер топлота не може да се распрши као у пространству океана.
Генерална комисија за рибарство у Медитерану при организацији УН за храну и пољопривреду саопштила је да су инвазивне врсте присутне деценијама, али да се њихово ширење убрзало након почетка 2000-их, што се поклопило са порастом температуре мора, а ове врсте се сада крећу ка Француској и Шпанији након што су ушле у Медитеран кроз Суецки канал.
Као пример наводи се риба лав, која је први пут забележена у источном Медитерану 2012. године и брзо се проширила ка западу.
Морски биолог из Института за морске биолошке ресурсе и биотехнологију Националног истраживачког савета Италије Ернесто Азуро оценио је да је Медитеран наших дедова, предака и древних Грка и Римљана заувек изгубљен, а да су многе промене неповратне.
Азуро додаје да је загревање вода створило привлачан нови дом за инвазивне врсте попут пегаве рибе надувњаче, који се сматра „прождрљивим предатором и најгорим освајачем“.
„Медитеран ће бити још сиромашнији, чак и са мање врста, једноставно зато што климатске промене заиста чине овај део Медитерана, посебно источни део Медитерана, заиста непогодним за аутохтоне врсте“, рекао је Азуро.
Додао је и да је у Медитерану идентификовано око 1.000 инвазивних врста, од којих је 800 чврсто успостављено, као и да су плићаци источног Медитерана изгубили 93 одсто своје популације мекушаца – дуж јадранске обале, некада обилне дагњама, скоро све су угинуле због температуре мора која је понекад прелазила 30 степени.
„Од Венеције на северу до Барија на југу изумирање је било спектакуларно. Осим ако не пронађемо популацију способну да преживи кроз ове различите климе, будућност дагњи није срећна будућност, барем у Јадранском мору“, рекао је он и додао да је његов институт пре неколико година покренуо кампању „Чувајте се те четири“, како би подигли свест о опасностима које инвазивне врсте представљају по људско здравље – риба надувница је токсична и потенцијално смртоносна ако је људи конзумирају. Отровне бодље рибе лав могу тешко повредити свакога ко је убоден.
Научници разговарају и о томе како би приобалне заједнице могле да се носе са новим врстама јер неке врсте, попут рибе лав, имају „јасне економске користи јер се продају по веома високим ценама, посебно у неким земљама“, рекао је Азуро.
Кипар је, због близине Суецког канала, први осетио утицај ових инвазивних риба – рибе лавови су потиснуле аутохтоне врсте попут црвеног ципла, на ужас локалних рибара, који су видели како се локалне сорте популарне међу купцима знатно смањују.
Затим, ту су и рибе зечеви које могу да прождиру алге са морског дна, чиме уништавају станиште многих аутохтоних врста.
Зоолог са италијанског Високог института за заштиту и истраживање животне средине Пјеро Ђеновези Папик каже да знамо шта треба да се уради – да се смањи употреба фосилних горива.
„Али то је дефинитивно хитно питање за човечанство и сви знамо решења, али наравно да захтевају глобалну и заједничку визију“, рекао је он.
Папик каже да је прекасно да се преокрене ширење инвазивних врста у Медитерану, али да постоје практични начини за ублажавање утицаја.
,,Најугроженији сисар Медитерана“ морска медвједица виђена у Црној Гори, (ВИДЕО)
Први је да се спречи њихова даља миграција спровођењем међународног споразума који обавезује националне власти да третирају баластне воде унутар долазећих бродова који могу да превозе такве врсте.
„Ово је нешто што је технички изводљиво и што може да смањити број нових страних врста за 95 до 99 одсто. Друга тактика је третирање трупова бродова посебном бојом која спречава нежељене аутостопере да се закаче“. рекао је папик.
Додаје и да је један од начина промена политике рибарства како би се омогућило аутохтоним врстама да поврате део свог броја, попут узгоја мекушаца који су мање подложни страном плавом раку.
„У наредним годинама, мислим да ће изазов бити обнова, проналажење нових начина за обнављање животне средине“, закључио је Папик.
Извор: НИН
