У савременом дигиталном добу, гдје су друштвене мреже постале саставни дио свакодневице младих, границе између стварног и виртуелног насиља све се више бришу. Иза наизглед безазлених коментара и порука често се крију дубоки емоционални ожиљци. Електронско насиље – невидљиво, али свеприсутно – један је од најсуптилнијих и најопаснијих облика вршњачког насиља данашњице.
Овом важном темом бавила се др Марија Драганић, која је на свечаности поводом Дана Универзитета Црне Горе промовисана у звање доктора наука, у оквиру Филозофског факултета УЦГ у Никшићу. У свом докторском раду „Облици, заступљеност и превенција електронског насиља међу средњошколцима у Црној Гори“, ауторка нуди вриједне увиде у сложену динамику онлајн насиља међу младима.
Истраживањем је обухваћено 202 ученика из десет средњих школа широм Црне Горе – из сјеверне, централне и јужне регије. Уз њих, испитано је и 100 наставника и 10 стручних сарадника. Коришћени су стандардизовани упитници који су омогућили увид у обрасце понашања, психолошке посљедице и постојеће механизме превенције.
Налази истраживања откривају забрињавајући ниво присутности електронског насиља међу средњошколцима у Црној Гори. Готово половина ученика (44,4%) признаје да је барем повремено чинила вербално насиље путем интернета, док је више од трећине (33,2%) било укључено у озбиљније дигиталне прекршаје попут фалсификовања и криминалних радњи. Скривање идентитета и манипулације, као што су коришћење туђих профила или креирање лажних страница, издвојени су као један од доминантних образаца насилног понашања. У исто вријеме, висок проценат ученика се налази и на страни жртве: 45% је доживјело вербално насиље, 30% сакривање идентитета и лажи, а 40% онлајн фалсификовање. Ови подаци потврђују обострану умијешаност – и у вршењу и у доживљавању насиља – чиме се додатно наглашава дубина проблема.
Сенатори УЦГ једногласно подржали Програм развоја Универзитета Црне Горе проф. др Владимира Божовића
Захваљујући пажљиво проведеној факторској анализи, идентификована су три кључна облика електронског насиља: вербално насиље, скривање идентитета и ширење лажи, те криминалне и манипулативне радње на мрежи. Најчешћи облици злостављања укључују ругање, исмијавање, ширење гласина и дистрибуцију туђег садржаја без дозволе – понашања која, иако дигитална, остављају врло стварне психолошке посљедице. С обзиром на јасно потврђену присутност и тежину проблема, резултати овог истраживања представљају снажан позив на дјеловање и системску превенцију у образовном окружењу.
Психолошке посљедице електронског насиља нијесу занемарљиве – истраживање потврђује везу са депресијом, анксиозношћу и стресом, посебно код ученика који су доживјели теже облике насиља попут фалсификовања и пријетњи. Жртве су често суочене и са падом академског успјеха и лошијим положајем у друштву. Као узроци насилног понашања издвајају се пролазак кроз тежак животни период, љубомора, освета и породична дисфункција.
Посебну пажњу заслужује податак да 30% стручних сарадника и 40% наставника није упознато са свим облицима електронског насиља, док многима недостају дигиталне вјештине потребне за правовремену и ефикасну реакцију.
Зато др Драганић у закључку истиче потребу за свеобухватним приступом превенцији електронског насиља. Кључне препоруке укључују: обавезну едукацију запослених у образовању, развој социо-емоционалних вјештина ученика, спровођење вршњачке едукације и превентивних школских пројеката, као и активно укључивање родитеља кроз радионице и јачање медијске видљивости теме. Посебно се истиче потреба за континуираним праћењем реализације превентивних активности, уз предлог да се при Министарству просвјете формира специјализовани тим који би пружао подршку школама и унаприједио квалитет одговора на овај растући проблем.
Извор: УЦГ
