Пише: Филип Драговић
Када је својевремено Мило Ђ. без референдума и супротно вољи грађанске већине увео МНЕ у НАТО, учинио је то убијеђен да ће га улазак у евро-атлански систем утврдити у његовој неограниченој власти. Сјећам се и наратива његових националистичких трибуна који су говорили: „Црној Гори нема мира (од великосрпских претензија) док НАТО чизма не стане на границу код Пријепоља“! И ето, десило се, анти-грађанска процедура (Душко М. је јавно признао да је власт радила супротно сазнањима о подршци грађана учлањењу у НАТО)….
Међутим, Мило Ђ, се прерачунао. У НАТО је ушао, али му је народ, у међувремену, одузео власт. Сад он чини све што може да уздрма нову власт: опструкција скупштине, фарса са „Кама сјутра“ покретом, брига (замислите његова!?) о безбједности грађана…. Рачуна да ће изазивање нестабилности институција изазвати прилику да се његов ДПС политички ревитализује.
Али, НАТО неће дозволити да једна од његових чланица трпи такве фрапантне институционалне нестабилности, каква је рецимо блокада скупштине. Па ће се десити да оруђе којим је хтио да заштити себе и буде средство „бетонирања“ његове политичке моћи, сада постане брана против његових деструктивних игара.
Лијепо зар не?
