Пише: Наташа Вујисић Живковић
У интензивној делатности Универзитета Црне Горе издваја се и све већи напредак у трансдисциплинарном и интердисциплинарном изучавању васпитања и образовања.
Камен који одбацише зидари… Док се и у новој Стратегији развоја образовања у Црној Гори мало полази и мало места планира за педагошка истраживања, која би требало да буду стуб унапређивања васпитно – образовне праксе и, веберовски казано, „нехаризматичне“ образовне политике; на Универзитету Црне Горе, Филозофском факултету у Никшићу, развија се интензиван програм будућих кадрова у примарном и секундарном образовању (надамо се ускоро и корективних педагога), али и не мање интензиван програм развоја транс- и интердисциплинарних истраживања васпитања и образовања.
Сведочанство тога је новопокренути Медитерански часопис за васпитање и образовање (Мediterranean Education Journal). Часопис је замишљен као једногодишњи алманах, који ће сакупљати прилоге из целог света (и педагошког Никшића приде!). Уредништву треба честитати на храбром подухвату који ће, сигурно привући научнике из Европе и света. У том смислу треба размишљати о томе да већ од наредног броја сви чланци имају и енглеску језичку верзију.
Први број већ је показао да је један овакав часопис недостајао Црној Гори. То, наравно, не значи подцењивање Васпитања и образовања које издаје Завод за школство. Напротив, тај часопис треба такође академизовати уз разумљиву отвореност за млађе и домаће ауторе. И обимом и бројем излажења он би остао главни педагошки часопис у Црној Гори, добру традицију не треба мењати.
Али Медитерански часопис постаје излог педагошких и сродних наука у Црној Гори и желим му на том путу пуно успеха.
*Ауторка је редовни професор историје педагогије на Филозофском факултету у Београду.
